Večeras (20 časova) ili favorit Francuska nastavlja put ka odbrani trona ili Maroko, prvi polufinalista iz Afrike, piše novu stranicu istorije mundijala.
Francusku, svetskog prvaka, u polufinalu su videli svi, a Maroko niko. „Galskim petlovima” su pre Mundijala date najveće šanse za trijumf, čak i pošto su zbog povreda golgetera Karima Benzeme ostali bez pomoći dobitnika „Zlatne lopte” u osvit njihovog iskušenja da budu prva reprezentacija sa sačuvanim prestolom posle trijumfa Brazila u Čileu 1962 (i Italija dvostruki uzastopni osvajač 1934. i 1938). Od toga ih dele dva koraka. Večeras (20 časova) igraju sa senzacijom u Kataru.
Draž svetskog prvenstva jeste i u tome da i timovi iz treće klase nadahnutom igrom, očvrslim samopouzdanjem i familijarnom bliskošću između igrača steknu simpatije višemilionskog auditorijuma dok pred njima drugi padaju kao snoplje. Bez respekta prema bilo kome Marokanci, koji su u Meksiku 1970. pod selektorom Blagojem Vidinićem doneli Africi prvi bod, postali su i prvi polufinalisti sa svog kontinenta.
Do četvrtfinala, isto kao velika iznenađenja, dolazili su Kamerun 1990, Senegal 2002. i Gana 2010. godine. Njihovi selektori uvek su bili stranci: Kamerunce je predvodio sovjetski trener Valerij Nepomnjašči, Senegalce Francuz Bruno Metsi, a Ganjane naš Milovan Rajevac. Tek je Valid Regragi postao prvi Afrikanac među osmoricom, a sad i jedini među poslednjom četvoricom. Kao i Nempomnjašči 1990. i Metsi 2002. imaće priliku da se nadmudruje sa selektorom svetskog šampiona. Njegova dva prethodnika su bili uspešni, priređujući neočekivane pobede na otvaranju mundijala: Kamerun je savladao Argentinu, a Senegal Francusku, i jedni i drugi sa 1:0.
– Mi ne samo da želimo ulazak u finale nego bismo i titulu da uzmemo. Spremni smo na sve zbog tog cilja. Igraćemo u polufinalu s neverovatnom energijom jer smo došli u, sva je prilika, neponovljivu šansu da budemo svetski prvaci. I nismo umorni. Videćete koliko još možemo da trčimo – okuražen je Regragi, naslednik nekadašnjeg jugoslovenskog reprezentativca Vahida Halilhodžića, koji je Marokance uspešno sproveo kroz kvalifikacije, ali je odstupio zbog nepomirljivog sukoba s glavnim igračima, a njima je novi selektor dao punu slobodu.
Regragi je igrao desnog beka u nekoliko francuskih klubova za više od deset godina karijere u Francuskoj (1998–2009).
– Imam dvojno državljanstvo. Igranje protiv Francuske za mene je veliko zadovoljstvo, čak i čast, ali moja ambicija je uvek pobednička. Pogotovo kad je protivnik najbolji na svetu.
Marokanski selektor smatra da njegova reprezentacija doprinosi da se izmeni mentalitet Afrike. Da je drukčije, on bi već bio prezadovoljan ulaskom u polufinale i sa zasićenim ličnim ambicijama, ali želi da njegov pogled bude uzor za ceo kontinent.
– Ako bismo bili srećni što smo igrali u polufinalu, ne bih bio zadovoljan. Hoću u finale. Uoči Mundijala imali smo jedan odsto šansi za titulu, a sad već 12 odsto. To je uočljiv napredak. Nadam se da će nas Francuska potceniti. U suprotnom, biće nam vrlo teško.
Kad je Maroko u osmini finala na penale izbacio Španiju, njen Rodri je kritikovao neangažovanu igru protivnika, tvrdeći da afrički tim ne čini ništa već samo čeka grešku rivala.
– Igraćemo i u polufinalu najbolje što možemo. Španci su protiv nas procentualno imali ogroman posed lopte, ali to udaljava od stvarnosti. Naravno da možeš da imaš kontrolu nad loptom sa igračima koji su odlični tehničari, ali to nije delotvorno bez stvaranja šansi. Dešan je, recimo, razumeo šta treba raditi s Francuskom 2018. godine. Hajde da prestanemo da obraćamo pažnju na statistiku. Ako bi to i dalje bilo glavno, zamoliću predsednika Fife Infantina da doda bod svakom ko drži loptu u nogama najmanje 60 odsto vremena u utakmici – ironičan je Regragi, čiju je bravu od pet suparnika otključala samo Kanada.
Francuski selektor Didije Dešan ima to u vidu.
– Kako dati gol Maroku? Potrudićemo se da pronađemo put. Činjenica je da Maroko ima igrače koji znaju da se umešno brane i da racionalno organizuju svoj poslednji bedem. Čudesnog recepta za sigurno pobedu nema. U svojoj karijeri sam odavno shvatio da je suština prilagoditi se što je bolje moguće na okolnosti s kojima sam suočen. Mi svakako moramo, branili se oni i s desetoricom, da im stvorimo poteškoće. Moja filosofija je da uvek mora da se bude opasan po gol protivnika – jasan je Dešan.
Njega ne zanima istorija političkih odnosa dve zemlje, s obzirom na to da je Maroko bio pod francuskom upravom od 1912. do sticanja nezavisnosti 1956. godine.
– To mora da ostane fudbalska utakmica i ništa više. Ako i bude strasti, a biće ih, neka budu u igri i zbog igre. Kao sportista volim da sam u granicama sporta, a i moji igrači takođe – rekao je Dešan, predočavajući da su Rabio i Upamekano propustili poslednji trening zbog bolesti.
Francuski kapiten golman Igo Loris nije ravnodušan na rezultate Maroka.
– Čovek ne može a da se ne divi reprezentaciji koja na svetskom prvenstvu izbaci i Španiju i Portugaliju. To je tako i zbog timskog duha. Siguran sam da će atmosfera na stadionu biti naklonjena Maroku, jer dolazi iz arapskog sveta. Moramo da očuvamo naš mir. Siguran sam da ćemo i uspeti u tome jer imamo trenera s bogatim iskustvom i veliko poverenje u njega. Nadam se da idemo u finale.
Francuska i Maroko se prvi put sastaju u takmičarskom meču. Kad su se sreli prethodni put, u prijateljskoj utakmici u Sen Deniju pre 15 godina, bilo je 2:2. Dve reprezentacije, po sili položaja njihovih zemalja na mapi sveta, imaju i istoriju susreta na Igrama Sredozemlja, ali tada timovi nisu s glavnim reprezentativcima nego s onima koji bi trebalo da se dokažu pre nego što pređu prag državnog tima ili čak s amaterima, kao kad su dolazili Francuzi.
