Novosadska izdavačka kuća „Akademska knjiga” objavila je kulturno-psihološku studiju Ane Đorđević „Miris ajvara i miris lavande”, koja se bavi time kako mladi u Srbiji, rođeni tokom devedesetih godina, razumeju, doživljavaju i osmišljavaju svoju etničku pripadnost. Specifičnost ove generacije je u tome da nema lična sećanja na period pre početka ratova i raspada Jugoslavije, a da su tadašnja dešavanja vođena nacionalističkom ideologijom oblikovala njihovo rano detinjstvo i razumevanje etniciteta i nacionalnosti.
Knjiga je kritičkog karaktera, ali ona kritiku etnonacionalnih identifikacija ne zasniva samo na društveno-teorijskoj ili političkoj osnovi, već je prepoznaje u svakodnevnim iskustvima autonomije i otpora kod mladih. U tom smislu, dotiče ne samo diskurzivnu već i iskustvenu ravan etnonacionalne identifikacije, koja se često smatra naivnom i do koje kritika suštinski ne doseže.
Autorka knjige i sama pripadnica generacije o kojoj piše, namerila je da razume to iskustvo etnonacionalne identifikacije, ali i da upravo u njemu potraži iskru otpora i težnje ka promeni, kroz podsticanje lične i generacijske autonomije.
Ana Đorđević rođena je 1991. godine u Beogradu, završila je osnovne i master studije psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu i 2021. godine odbranila doktorsku tezu u oblasti sociokulturne psihologije. Zaposlena je kao naučna saradnica na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju.
„Akademska knjiga” objavila je i „Putne dnevnike Alberta Ajnštajna (Daleki istok, Palestina i Španija 1922–1923)”. Ajnštajn je s tadašnjom ženom Elzom Ajnštajn, kasne 1922. godine krenuo na putovanje po Dalekom i Bliskom istoku, koje je trajalo pet i po meseci. Ajnštajnov zgusnut raspored činile su posete Hongkongu i Singapuru, dva kratka zadržavanja u Kini, šestonedeljna tura predavanja u Japanu, dvanaestodnevni obilazak Palestine i tronedeljna poseta Španiji.
U ovom izdanju nalazi se kompletan dnevnik koji je Ajnštajn vodio tokom ovog važnog putovanja. U dnevničkim beleškama telegrafskog stila sadržana su Ajnštajnova razmišljanja o nauci, filozofiji, umetnosti i politici, njegovi utisci i detaljnije refleksije o događajima kao što je predavanje na mestu budućeg Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, prijemu u vrtu, čija je domaćica bila japanska carica, audijenciji kod španskog kralja i susretima s istaknutim kolegama i državnicima. Dnevničke beleške sadrže i mesta koja razotkrivaju Ajnštajnove stereotipe o pripadnicima različitih nacija, ali i pokreću pitanja o njegovom stavu prema rasama.
Među novim izdanjima „Akademske” nalazi se i zbirka pripovedaka Vase Pavkovića „Daleki, daleki susret”, o davnom, siromašnom i idiličnom dobu detinjstva i odrastanja, kao i tranzicionim vremenima u kojima primitivizam, kriminal, pseudopolitika i surova borba za opstanak zagorčavaju starost mnogih heroina i (anti)heroja. Prošlost dugo traje, rekao je jedan pesnik, ali ne samo to: budućnost je nepredvidljiva i trajaće znatno, znatno kraće.
Delo Leslija Sklera, britanskog profesora emeritusa sociologije na LSE, „Projekat Ikona, Arhitektura, gradovi i kapitalistička globalizacija”, prevele su s engleskog Svetlana Radović i Željka Bogunović. U knjizi „Projekat ikona”, Lesli Skler se usredsređuje na načine na koje se kapitalistička globalizacija proizvodi i predstavlja širom sveta, naročito u globalizujućim gradovima. Skler prati kako ikonične zgrade našeg vremena – tržni centri, spektakularni muzeji i ogromni urbani projekti – konstituišu trijumfalni „Projekat ikona”, današnjeg globalnog kapitalizma, promovišući sve veću nejednakost i hiperkonzumerizam.
Pre studija sociologije i filozofije, radio je dve godine u fabrici pamuka izvan Glazgova. Oba iskustva doprinela su njegovom životnom opredeljenju za istraživanje načina funkcionisanja kapitalizma, alternativa kapitalizmu i transnacionalne kapitalističke klase.
