Crvena zvezda sa pukotinama u odbrani, a zamku joj sprema i Duško Ivanović: Da li su crveno-beli već prežaljeni za meč u Vitoriji?

Crvena zvezda u petak igra drugu uzastopnu utakmicu u Španiji u košarkaškoj Evroligi.

Duel s Baskonijom, koju veoma dobro vodi prethodni trener crveno-belih Duško Ivanović, imao je sumornu uvertiru u Valensiji.

Crvena zvezda je doživela i šesti poraz u gostima (lošija samo Alba sa svih sedam).

Najavljivan pohod na Fajnal-for ispostavlja se kao neutemeljena evroligaška kampanja njenih vodećih ljudi.

Spasa joj nema, ali potonuti neće sigurno sve dok država iz svoje kase bude besomučno i njoj pomagala.

Sa takvom višemilionskom garancijom mnogo je lakše rasipati nezarađen novac i svake sezone eksperimentisati sa sastavima koji, pogotovo od odlaska Dejana Radonjića pre dve godine, izgledaju sve nemoćnije u evroligaškoj konkurenciji.

Crvena zvezda je u Valensiji uverila košarkašku javnost da jednostavno nije kadra da predstavlja bilo kakav faktor van Beogradske arene, što je sindrom malih klubova na najvećoj košarkaškoj sceni.

Nikada crveno-beli nisu bili neki faktor na gostovanjima u Evroligi (nijednom u aktuelnom formati nisu imali učinak ni od 50 odsto) međutim u tekućoj sezoni uspevaju da nadmaše i sopstveni očaj.

Naime, 0-6 posle 12 kola najslabiji je učinak srpskog velikana otkad je u Evroligi.

Podatak koji bi trebalo da žulja čelnike crveno-belih, kao i one koji su tokom leta sastavili očigledno limitiran tim, predstavljajući ga kao jedan od najkvalitetnijih u poslednjoj deceniji.

Čija će odgovornost biti trebalo bi da se sazna na kraju takmičarske godine, koja će iz evroligaške perspektive biti naročito neuspešna ukoliko u konkurenciji 18 klubova Zvezda ne bude bila među deset najboljih (mesto u plej-inu).

Odbrana koje nema

Na duplom evroligaškom gostovanju ove nedelje, meč sa Valensijom bio je percipiran kao bolja prilika za prvu pobedu izvan srpske prestonice, ali je i ekipa Aleksa Mumbrua ogolila sva defanzivna ograničenja crveno-belih.

Luka Mitrović i Miloš Teodosić su konstatovali su da je kvalitet odbrane bio nedopustivo loš, pogotovo u prvom poluvremenu.

Iako nije selektirao tim, Janis Sferopulos već bi trebalo da pokazuje svoj trenerski rukopis na kojem bi se jasno videle i korekcije za odbrambenu sposobnu petorku po evroligaškim standardima.

Onaj ko je sastavljao tim zaista nije dangubio. Veština pravljenja ekipe bez defanzivnog kapaciteta zaista je nešto na čemu bi trebalo čestitati svima koji su se složili u konstataciji da je ovo jedan od najboljih timova Zvezde, kadar da se „pobije“ za mesto na Fajnal-foru.

Nemati nijednog dobrog defanzivca u bekovskoj liniji umetnost je u kojoj ni ironiji nije mesto.

Nemati startnog krilnog centra u modernoj košarci ravno je igranju bez kraljice u šahovskoj partiji s velemajstorom .

Maltretirati zbog toga centre da igraju na pozicijama na kojima se nisu školovali u skladu je sa konstantnim mobinogom na poslu.

U takvoj konstelaciji zaista i ne čudi što su crveno-beli u prvih 20 minuta meča u Valensiji primili 56 poena, što u odbrani od „pika“ gotovo ništa nisu mogli da zaustave i što je Brendon Dejvis sinoć izgledao kao centar NBA kalibra.

Ni kada je Zvezda u trećoj deonici gotovo nadoknadila deficit od 16 poena razlike (62:61), nije delovalo da je kadra da napravi brejk.

Petorka Teodosić, Lazić, Davidovac, Mitrović i Bolomboj držala je vodu, ali čim je neko od njih izlazio iz igre, odbrana bi popuštala.

Možda je pomenutih pet igrača defanzivni recept i nešto na čemu bi trener Sferopulos trebalo da insistira, svesno žrtvujući produktivnost u napadu.

U Valensiji se najbolje videlo koliko sve dobro u napadu može biti lako obesmišljeno zbog neobjašnjve defanzivne poroznosti.

Nažalost, ekipa je tako koncipirana da je nemoguće, pogotovo bez Adama Hange, sve vreme držati na parketu igrače solidnih defanzivnih sposobnosti.

Takođe, zbog odluke da ni ovog leta ne bude doveden krilni centar (što je posebna tema) Luka Mitrović najčešće defanzivno mora da pokriva poziciju četvorke zbog čega se izlaže velikim naporima.

Van svoje komforne zone, mora mnogo više da se kreće, trošeći se u lateralnim kretnjama, odnosno odbrani na perimetru, što neretko dovodi do razumljivih kašnjenja na strani pomoći odnosno na svog igrača koji obično širi igru oko linije za tri poena.

Sinoć se videlo i koliko je Zvezdina odbrana od protivničke igre u tranziciji problematična. Samo u prvom poluvremenu crveno-beli su primili 17 poena u igri Valensije na otvorenom terenu.

Sa dve petice na parketu, pogotovo kada je Majk Tobi u igri, crveno-beli se sporije vraćaju u odbranu, a rival to pametno koristi da Branka Lazića i saigrače konstantno „gađa u leđa“.

Crvena zvezda je jedna od najlošijih odbrana na perimetru. Rivali dopušta gotovo 40 odsto uspešnosti u šutu za tri poena, a ništa bolja nije ni kada je reč o šutu za dva (čak 57 odsto).

Procenti rapidno rastu kada se u obzir uzmu samo gostujući mečevi.

Faktor Duško Ivanović

Crvena zvezda je verovanto imala valjane razloge kada je uprava odlučila da 21. oktobra smeni Ivanovića.

Ekipa je na evroligaškim gostovanjima loše izgledala (ništa se u tom pogledu nije promenilo) atmosfera u timu nije bila baš najbolja (napravljen napredak u međuvremenu) a pritom su u javnosti provejavale priče da se nefer poneo prema Nemanji Bjelici kao i da iskusni igrači nisu bili oduševljeni njegovim metodama rada.

Takođe, njegova odgovornost bila je i zbog načina na koji je selektirana ekipa. Možda u istoj nije sam učestvovao, ali je svakako donosio odluke koje su usko bile povezane sa potpisivanjem novajlija.

Nije crnogorski stručnjak previše mario zbog odlaska iz Beograda. Znao je da ga u Vitoriji željno iščekuju, a njegov četvrti mandat na klupi Baskonije počeo je kao i svaki prethodni – trijumfalno, pre svega u Evroligi.

Ivanović je debitovao 3. novembra u pobedi nad Partizanom (84:83) i od tog meča Baskonija ima skor u najelitnijem takmičenju sjajnih 6-1.

Rezultatski rukopis je sličan onome kada je prošle sezone preuzeo Crvenu zvezdu nakon odlaska Vladimira Jovanovića.

I tada je ekipa zaređala sa pobedama, slavila u neizvesnim završnicama, dok način dolazaka do trijumfa nije preterano analiziran.

Baskonija je od šest pobeda, četiri ostvarila u neizvesnim završnicama, a pritom je u prvenstvu Španije pretrpela tri poraza.

Ivanović nije „osvetoljubiv“ čovek i stručnjak i sigurno sutrašnji meč neće posmatrati iz perspektive ljute persone željne osvete.

Od njegovog dolaska Baskijci su kod kuće poraženi od Monaka u Evroligi, kao i Gran Kanarije u domaćem prvenstvu.

Crnogorski stručnjak dodatno je pospešio brzu igru u tranziciji, a čini se da je Vanja Marinković kod njega košgeterski prodisao.

Podatak da po evroligaškom meču ubacuje najmanje dve trojke to možda i najbolje potvrđuje.

Takođe, Markus Hauard nije usporen, naprotiv. Sa devet upućenih šuteva za tri po meču, igrač je u Evroligi koji ima najveći prosek ispaljenih trica.

Baskijci igraju lepu i brzu košarku u kojoj prosečno postižu gotovo 83 poena po utakmici.

Jedna su od najdominantnijih skakačkih ekipa (33,8 skokova u proseku) koja pritom po meču ostvaruje 18 timskih asistencija.

Crvena zvezda sa pukotinama u odbrani, a zamku joj sprema i Duško Ivanović: Da li su crveno-beli već prežaljeni za meč u Vitoriji? 2
Foto: EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

Ivanović je promenio starnu petorku, više se posvetio defanzivnim principima i želji da na svim pozicijama ima startere koji su fizički veoma snažni.

Tadas Sedekerskis dobio je mnogo značajniju defanzivnu ulogu. Litvanac nerekto igra i na četiri, brani visoke igrače na niskom postu, a sposoban je da i na perimetru sačuva trojke i bekove.

Čima Moneke se preporodio po dolasku iz Monaka. Sa njim u petorci Ivanović ima veoma pokretljivog krilnog centra izvanrednih atletskih sposobnosti koje koristi u zaštiti obruča ali i u tranziocionoj igri.

Zvezdu nesumnjivo očekuje izuzetno težak posao. Baskonija ima problema u odbrani od „pika“ što je njena Ahilova peta, kao i defanziva na perimetru.

Protivniku dopušta čak 36 odsto uspešnosti za tri poena, 52 za dva i velikih 82 poena u proseku.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Prava Pekara počinje sa radom u Smederevu!

Radno vreme objekata je od 06 do 18

Očekujemo Vas!