Najnovije istraživanje pokazuje rast prosečnih i maksimalnih temperatura u Beogradu, kao i rast razlike između gusto izgrađenih i zelenih površina koji može izazvati niz zdravstvenih tegoba.
„Beograd je grad gde su u centralnoj gradskoj zoni zelene površine zastupljene sa svega 2.83 odsto, a sa prigradskim zelenilom i šumama – udeo zelenila iznosi jedva nešto više od 12 odsto. Rezultati ovog istraživanja pokazuju koliko su zelene površine našem gradu neophodne!“, skrenula je pažnju putem društvenih mreža jedna od autorki istraživanja, Milica Lukić, a prenosi portal Mašina.
Istraživanje i terensko merenje nekoliko gusto izgrađenih lokacija i zelenih površina u Beogradu pokazalo je da je razlika u temperaturi tokom letnjih meseci čak sedam stepeni.
„Primera radi, ja sam bila na Obilićevom vencu, a kolege Akademskom parku na Studentskom trgu. U pojedinim delovima grada oni su beležili 36,38 stepeni, a mi preko 45. To su samo dve ulice razlike, a koliki je to stres za ljudski organizam”, kaže Lukić za Mašinu.
Mašina podseća da su delovi naselja koji su topliji od ostalih nazivaju toplotnim ostrvima. Toplotna ostrva, prema istraživanjima, dovode do smanjenog radnog i kapaciteta za učenje, a povećavaju rizike od dehidratacije i toplotnog udara, ali i od moždanih i srčanih udara i prevremenih porođaja.
Rast prosečnih i maksimalnih temperatura
Merenja sprovedena na lokacijama Obilićev venac, ulica Đure Jakšića, Studentski park, Košutnjak i Institut za Biološka istraživanja „Siniša Stankovića” su specifična, ali uporediva sa ranijim istraživanjima, piše Mašina. Dodaje da kontinuitet istraživanja pokazuje konstantan trend rasta prosečnih i maksimalnih temperatura, ali i razlike u temperaturi između gusto izgrađenih delova grada i zelenih površina.
Prethodna merenja davala su razliku od oko pet stepeni, kaže Lukić.
„Sva ranija istraživanja su bila zasnovana na podacima Hidrometeorološkog zavoda a ovo naše je sprovedeno sa mikrometeorološkom stanicom; mi smo koristili uređaj koji na licu mesta meri meteorološke parametre svakog minuta, a obrađivali smo merenja na deset minuta, od devet ujutru do devet uveče”, pojašnjava Lukić metodologiju koju su koristili.
„Izuzetno je zabrinjavajuć rast temperature i razlika u temperaturi u centralnim gradskim opštinama, gde je u gusto izgrađenim zonama u odnosu na zelene površine razlika i do sedam stepeni. To nije važno samo u mikroklimatskom pogledu, nego i u bioklimatskom, u smislu načina na koji se ta razlika odražava na javno zdravlje, na psihofizičko stanje čoveka, na energetsku efikasnost u smislu rasta potrošnje energije za rashlađivanje objekata; kako se odražava na urbani biodiverzitet i tako dalje”, naglašava Lukić.
Prema njenim rečima, gradska uprava, Urbanistički zavod i svi oni koji se bave planiranjem morali da uzmu u obzir i ovakve pokazatelje.
Stručnjaci iz oblasti prirodnih nauka i urbanizma godinama upozoravaju na to da je povećavanje izgrađenosti („betonizacija”) nauštrb zelenih i poroznih površina u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji životno ugrožavajuće za njegovo stanovništvo, piše Mašina.
Dodaje da se domaće institucije i vlasti na progresivne trendove obaziru samo deklarativno, a u praksi ih negiraju, zbog čega je, navode, čitav centar glavnog grada jedno toplotno ostrvo, kao što je sredinom 2023. pokazao docent Ivan Simić, koji je izradio mapu toplotnih ostrva Beograda.
„Posmatrajući kartu broja tropskih noći možemo reći da je celokupan širi centar Beograda uključujući veliki deo Novog Beograda značajno pogođen efektom toplotnog ostrva. Postoje varijacije u prosečnoj temperaturi između određenih centralnih delova grada ali svi oni se kreću u rasponu od 40 do 50 tropskih noći. Izuzetak predstavljaju velike parkovske i šumske površine i delovi naselja u njihovoj neposrednoj blizini, kao i tokovi reka“, izjavio je Simić tada za portal Klima101.
Predlagač plana razvoja Beograda, odnosno nacrta GUP-a za BG do 2041. godine predviđa ignorisanje ovog doslovno gorućeg problema, navodi Mašina. U predlogu GUP-a se ozelenjavanje načelno pominje, ali se ne objašnjava kako bi ono moglo da se sprovede istovremeno sa onolikom betonizacijom.
Rezultati poslati nadležnima, šta će uraditi
Lukić je rezulate ovog i drugih istraživanja poslala Ministarstvu zaštite životne sredine tokom pripreme programa za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove. Poslala ih je i Sekretarijatu za zaštitu životne sredine grada Beograda.
„Ceo nevladin sektor aktivno prosleđuje svoje rezultate, ali je stvar dalje u rukama donosilaca odluka. Moramo ozbiljno da razmišljamo kakav će život u Beogradu biti ako se nastavi ovaj trend izgradnje praćen opadanjem udela zelenih površina“, zaključuje Lukić za Mašinu.
