Svečanom akademijom u Srpskom narodnom pozorištu sinoć je obeleženo 200 godina od rođenja velikog srpskog pesnika Branka Radičevića. O pesniku i njegovom značaju govorio je predsednik Pokrajinske vlade AP Vojvodine Igor Mirović, koji je i predsednik odbora za obeležavanje ovog jubileja.
U obeležavanje su uključene, prema navodima iz Pokrajinske vlade, mnoge nacionalne institucije, radi podsećanja na život i neprolazno delo Branka Radičevića.
„Branko je napravio svojevrsnu revoluciju sredinom 19. veka, kada je posle decenija bitisanja starog srpskog pesništva, koje je bilo pomalo učmalo i jednoznačno, uspeo da svojim nevelikim, ali snažnim delom oživi narodni duh, i to je najvažniji Brankov učinak“, izjavio je predsednik Mirović.
On je istakao da će ove godine biti realizovani brojni programi u okviru obeležavanja jubileja – Matica srpska će, nakon dve i po decenije, objaviti Sabrana dela Branka Radičevića u dva toma, dok će deo programa na Vukovom saboru u Tršiću biti posvećen Branku.
„Branko je svojim stvaralaštvom ostavio veliki trag u našoj književnosti, kulturi i istoriji i u narodnoj duši, jer, kako reče Mihiz, uvek će se u temelju našeg pesništva ukazati Brankov ugaoni kamen, a mi danas ozareni stojimo na tom čvrstom temelju kome je vreme uklesalo svaki pesnikov stih i odraz u nama za večnost“, naveo je Mirović.
Besedu posvećenu Branku i njegovom delu održao je srpski pesnik, esejista i prozni pisac Dragan Jovanović Danilov.
Branko Radičević rođen je 1824. godine u Slavonskom Brodu, a umro 1853. u Beču. Školovao se u Zemunu, Sremskim Karlovcima, Temišvaru i Beču. Prve stihove je napisao dok je pohađao Karlovačku gimnaziju koja zajedno sa Stražilovom zauzima posebno mesto utemeljeno u njegovoj poeziji i poemi „Đački rastanak“ – jednom od njegovih napoznatijih dela. Pored Jovana Jovanovića Zmaja i Laze Kostića bio je najznačajniji pesnik srpskog romantizma.
Svečanoj akademiji prisustvovali su i članovi Vlade Republike Srbije, Pokrajinske vlade, Vojske Srbije, predsednik Matice srpske, predstavnici gradova i opština, predstavnici udruženja književnika Srbije i Republike Srpske, đaci novosadskih škola i druge zvanice.
