„Kako do kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja za našu decu“, naziv je dokumenta koji je izradila grupa stručnjaka iz obrazovnog sistema. Prof. Jelena Teodorović sa Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini i docent Vladeta Milin sa Filozofskog fakulteta u Beogradu objašnjavaju za RTS kako dokument u 30 tačaka predviđa promene u obrazovanju.
U istraživanju su učestvovali istraživači sa univerziteta u Hongkongu, Velikoj Britaniji i Kini. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, „kombinovani efekti zagađenja vazduha i vazduha u zatvorenom prostoru” povezani su sa 6,7 miliona prevremenih smrti svake godine širom sveta.
Dokument je izradila grupa stručnjaka iz obrazovnog sistema, među kojima su univerzitetski profesori, nastavnici, istraživači, stručni saradnici.
Ukazuje se da je obrazovni sistem u Srbiji neophodno reformisati.
Koliko su nam deca funkcionalno pismena posle završene osnovne škole, pokazuju PISA testovi koji su međunarodni program procene učeničkih postignuća.
Koliko nam đaci zaostaju za komšijama
„Naši učenici u odnosu na zemlje u okruženju ne stoje baš tako sjajno. U odnosu na 15-godišnjake iz Hrvatske, mi zaostajemo 1,25 školske godine, a u odnosu na slovenačke vršnjake zaostajemo 1,69 školske godine“, ističe Jelena Teodorović.
Navodi i da čak 43 odsto naših 15-godišnjaka ne postiže funkcionalnu pismenost iz matematike. Te brojevi su za čitalačku pismenost 36 posto a za naučnu 35 posto.
Objašnjava da to znači da oni, na primer, umeju da urade običnu aritmetičku operaciju, kada je nešto konkrento dato, ali već ne umeju da prepoznaju neku jednostavnu situaciju iz života. Konverziju jedne valute u drugu, to mogu da zapišu matematički.
„Iz čitalačke pismenosti to bi značilo da oni mogu da razumeju bukvalno tekst, ali da povežu neke informacije i da izvuku neke zaključke koji idu van onog što je konkretno dato, to već ne mogu. Iz naučne pismenosti, na primer, da vide šta se želelo postići određenim eksperimentom“, objašnjava profesorka.
Razvijati kritičko mišljenje
Docent Vladeta Milin sa Filozofskog fakulteta u Beogradu napominje da kritičko mišljenje mora da se neguje.
„Deca se ne školuju u vakuumu, ona vide i van škole, i u svojoj sredini i u medijima i na društvenim mrežama niz situacija gde neko ko ima mišljenje suprotno mišljenju većine bude automatski označen kao protivnik i predmet napada. To nije ambijent u kojem se zaista podstiče izražavanje i negovanje kritičkog mišljenja“, kaže Milin, koji je učestvovao u pisanju dokumenta o unapređenju kvaliteta obrazovanja – obrazovnepolitike.obrazovanjeisport.org.
Neefikasnost visokog obrazovanja
„Prema studiji koju su pre tri godine za Srpsku akademiju nauka i umetnosti uradili naši vrhunski stručnjaci u obrazovanju, grubo je procenjeno da čak 38 posto studenata, brucoša koji upišu studije, ne diplomiraju. Taj procenat je za privatne fakultete i visokoškolske ustanove čak 48 posto“, ističe Teodorovićeva.
Naglašava da se suštinske reforme ne mogu sprovesti bez ulaganja.
„Nažalost, mi kao zemlja ulažemo veoma malo u obrazovanje, zemlje u regionu ili zemlje sa sličnim prihodima troše jedno 25 posto više od nas. Čak ni to nije sjajno, ali je ipak značajno bolje nego kod nas“, ukazuje profesorka.
Takođe, naglašava da je kod nas izdvajanje za obrazovanje u konstantnom padu.
U dokumentu se ističe i da su deci potrebne i vanškolske i vannastavne aktivnosti.
Položaj nastavnika nije sjajan
Vladeta Milin kaže da je poznato da kada je položaj nastavnika u pitanju, situacija nije sjajna.
„Mi imamo neke sjajne nastavnike, neki jako dobri nastavnici su napustili prosvetu, neki sjajni su i ostali i veoma kvalitetno i posvećeno rade. Imaju praktično isti status kao i oni koji otaljavaju posao ili oni koji loše rade. Ne pravi se jasna razlika i to je jedan od niza preporuka koje smo mi ponudili u dokumentu“, objašnjava Milin.
Stručnjaci koji su pisali predloge da se unapredi obrazovanje u Srbiji predlažu Skupštini da usvoji rezoluciju o obrazovnom sektoru kao „bezbednoj zoni“.
Dokument je podržalo više od 300 potpisnika, uglavnom onih koji se bave obrazovanjem.
