U jednom od najčistijih gradova Evrope, vodi se računa o tome da se što manje zagađuje. Reciklaža je svepristuna, vožnja biciklom je ravnopravan način prevoza automobilu, javni prevoz je efikasan, saobraćajne gužve su za, primera radi, Beograd „smešne“, a zahvaljujući metrou lako je prevesti se brzo i bez puno nerviranja sa jednog na drugi kraj grada.
Beč je prošle godine ponovo proglašen najboljim gradom za život na planeti, a deo toga duguje odnosu prema životnoj sredini. Zelenila ima 53 odsto, a emisija štetnih gasova je za 90 odsto ispod zakonom propisanih graničnih vrednosti, što se lako oseti na ulici. Tačnije, ne oseti se zagađenje, tako često u gradovima Srbije.
Za razliku od prakse (ali ne toliko i od slova zakona) u našoj zemlji, u Beču ali i Austriji se komunalni otpad selektuje, sortira, reciklira, a onaj koji ne može da se reciklira završava kao gorivo energane uz pomoć kojeg se građani Beča dobijaju struju i toplu vodu.
Zbog toga u gradu postoji nekoliko energana u kojima se spaljuje ovaj otpad, a jedna od njih je energana Fafenau (Pfaffenau) koja se nalazi u pregrađu Beča, u neposrednoj blizini Dunava.
Ova spalionica godišnje sagori 250.000 tona otpada i proizvodi struju za 25.000 domaćinstava i omogućava daljinsko grejanje za 50.000 domaćinstava u Beču. Na taj način se neizbežno zagađenje zbog spaljivanja otpada koristi i za dobijanje grejanja i energije čime se štede drugi resursi.
Za očekivati je bilo da kada se dođe u energanu/spalionicu nesnosan zadah raznog otpada. Međutim, to nije slučaj. Fafenau se nalazi okružen drvećem i sve dok se ne uđe u sam krug fabrike odnosno bliže mestu gde se istovara đubre, nema smrada.
A da đubreta ima, ima. U pitanju su planine otpada koje se dopunjuju svako malo sa novim količninama koje dovoze kamioni gradske čistoće.
Ogromna hala za istovar đubreta je visoka poput stambene zgrade i u njoj kamioni ne deluju impozantno. Naprotiv. Postoji desetak mesta za istovar, tako da nema stajanja niti pauze. Smrad se oseća ali daleko od toga da je nepodnošljiv. Niko ne nosi masku ili bocu sa kiseonikom.
U pitanju su desetine tona đubreta, jer je kapacitet Fafenaa spaljivanje 32 tone đubreta na sat, a iskoristi se ukupno 76 odsto đubreta. Temperature su od 850 stepeni naviše kako bi se otpad spalio na način koji ne otpušta otrove u vazduh poput dioksina i firana.
„Oni se javljaju na nižim temeraturama, izuzetno su toksični. Radi se o dugotrajnim zagađujućim supstancama“, rekao je Edvard Abart iz Fafaenaua.
Plamen se održava doziranjem đubreta kako ne bi bilo potrebno da se često iznova pali smeće. Đubretom se upravlja iz kontrolne sobe gde se ogromnim kašikama pune peci
Ceo proces sastoji se iz 11 delova, paljenja, pranja, odsumporavanja, filtriranja na razne načine, sve dok ostaci ne prestanu budu toksični.
„Toplota proizvodi paru, a ona pokreće turbinu i proizvodi električnu i toplotnu energiju. Iz ostataka se odavaja metal ukoliko je moguće, a preostala šljaka se meša sa pepelom iz procesa sagorevanja, ali i peskom, vodom I to se zatim odlaže na deponiju“, objašnjava Abar.
Svi segmenti procesa se kontrolišu, a postoji i centralna soba sa monitorima gde se dodatno prati rad. U spalioni je zaposleno 750 ljudi.
Ova praksa postoji u Beču već 60 godina. U početku je, kažu, bilo otpora i nerazumevanja, a danas je to svakodnevna praksa koja pomaže da se smanji đubre, ali i zagađenje.
U Srbiji, koja po pravilu ne sprovodi propisane politike, ipak, od nedavno postoji slična spalionica u Vinči koja obezebeđuje toplotu i energiju za građane delova Beograda. Ono što je izvesno, netretiranog đubreta u Srbiji ima dovoljno da se otvori još spalionica. Time bi osim toplote i energije smanjilo i zagađenje koje sledi iz procesa proizvodnje električne energije, a u Srbiji se čak 70 odsto struje dobija iz niskoloričnog ali veoma toksičnog lignita.
