Najava Moskve da će pozitivno odgovoriti na referendumsku odluku žitelja ukrajinske Donjecke i Luganske republike i Hersonskog i Zaporoškog kraja o prisajedinjenju Rusiji, kao i ukaz o mobilizaciji dodatnih 300.000 vojnika za rat u Ukrajini, iz temelja su protresli svet. Čak je i aktuelno zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija palo u medijsku senku.
Pod utiskom ruske mobilizacije mnogi su požurili da najave početak novog svetskog rata iako se, u suštini, na terenu malo toga promenilo u odnosu na ono čemu smo svedoci još od februara meseca, a to je rat SAD i Rusije koji se odvija na teritoriji Ukrajine i preko leđa tamošnjeg stanovništva.
Reakcija sveta na ovaj prilično iznenađujući obrt nije neočekivana. Ipak, pitanje je da li su baš svi zatečeni odlukama ruskog predsednika Vladimira Putina. Podsetimo, na nedavno završenom samitu Šangajske organizacije za saradnju Putin je imao prilike da razgovara sa predsednicima Kine, Indije, Pakistana, Turske… Prilikom svih tih susreta među temama za razgovor sasvim sigurno je bila i ona vezana za rat u Ukrajini. Ruski predsednik mogao je tako u direktnom kontaktu da proveri kako na sve gledaju strani lideri, da oseti njihovu moguću reakciju, i donese konačnu odluku.
Za žitelje ukrajinskih prostora na kojima se vode svakodnevne borbe, odluka definitivno nije jednostavna: jednog dana referendum, sledećeg dana pripajanje Rusiji, a odmah potom povratak u stvarnost, tačnije u direktan rat protiv suseda naoružanog najsavremenijim zapadnim naoružanjem i spremnim da pribegne čak i upotrebi borbenih sredstava koja su na ovaj ili onaj način – zabranjena.
„Ruske vlasti pokušavaju da daju zakonski okvir svom delovanju u Ukrajini”, piše francuski list „Politiko”. „U početku govorili su da hoće Ukrajinu da očiste od nacizma, i da nemaju nameru da okupiraju bilo koje teritorije. Najavljeno organizovanje referenduma ima za cilj da pokaže kako stanovnici pokrajina u kojima je rusko stanovništvo većinsko, jednostavno, ne žele više da budu pod komandom Kijeva. Ali to, gledano iz vizure međunarodnog prava, u ogromnoj meri menja situaciju”.
Sa druge strane, američki ekonomista Pol Krejg Roberts smatra da je referendum o prisajedinjenju LNR-a, DNR-a, Hersona i Zaporožja Rusiji samo dokaz da Moskva poštuje međunarodno pravo, za razliku od Zapada kojeg svetski zakoni uopšte ne dotiču, o čemu najbolje svedoče stalni napadi SAD, NATO-a i Izraela na druge zemlje.
I zaista, Vašington je nedavno najavio da bi Ukrajini mogao da isporuči rakete dužeg dometa, čime bi pod vatrom mogla da se nađe i zvanična ruska teritorija. Tako gledano, pretvaranje pojedinih delova Ukrajine u prostor Rusije samo bi pomerilo borbenu liniju i celu ukrajinsku dramu pretvorilo u – međunarodni sukob sa svim pripadajućim posledicama.
U šta god da se izrodi rusko-ukrajinski rat, za glavnog gubitnika treba smatrati Evropsku uniju, piše „Čajna dejli”. Države Starog kontinenta suočene su ne samo sa ekonomskim problemima i padom životnog standarda, već i sa geopolitičkim posledicama. Gubici evropskih kompanija sve su vidljiviji, sve je više onih koji ne uspevaju da ispune preuzete obaveze.
Prema pisanju londonskog „Tajmsa”, ukoliko bi Moskva prihvatila pod svoje LNR-u, DNR-u, Herson i Zaporožje, ukrajinska armija bi se i protiv svoje volje suočila sa činjenicom da sa zapadnim oružjem ratuje u tuđoj zemlji. Takođe, ruska nuklearna doktrina dozvoljava upotrebu oružja za masovno uništenje ukoliko je država suočena sa realnom pretnjom.
Žitelji krajeva koji su najavili referendum su odlučni: „Želimo da se granična linija ubuduće prostire između nas i Ukrajine”, kažu, uz napomenu da ovakvu ideju jednoglasno podržava kompletno stanovništvo pomenutih oblasti. Podsetimo, u zahtevima koje je Moskva još početkom vojne operacije u susednoj zemlji uputila Kijevu, a u vezi sa aktuelnim dešavanjima, navodi se davanje nezavisnosti dvema pokrajinama, ali ne i njihovo pripajanje Rusiji.
Naravno, želje su jedno, a stvarnost nešto sasvim drugo. Naime, referendumi i priključivanje pomenutih republika velikom susedu, celu rusku „specijalnu operaciju” u Ukrajini pretvara u konkretan rat između dve zemlje, čemu u Moskvi nisu baš naklonjeni.
Predsednik Vladimir Putin sklon je što skorijem rešenju aktuelnih problema, tvrdi njegov turski kolega Tajip Erdogan. „Tokom naših kontakata na marginama ŠOS-a shvatio sam da ruska strana zaista želi što pre da reši ukrajinsku muku”, izjavio je.
Izgleda da nešto slično žele i u Nemačkoj, gde je najavljena skora poseta pripadnika tamošnje opozicione partije „Alternativa za Nemačku” Donbasu, a što je izazvalo erupciju besa među političarima i u Berlinu i u Kijevu. Andrej Melnik, ukrajinski ambasador u Nemačkoj, čak je ovu inicijativu ocenio kao – kriminalni čin.
