Od 1. januara iduće godine u Hrvatskoj će se, kako su se dogovorili tamošnja vlast, poslodavci i sindikati, rad nedeljom plaćati 50 odsto više u odnosu na redovnu satnicu i to će važiti za sve delatnosti. Sada se takav rad plaća prosečno 37 procenata više. U Srbiji se taj dan po pravilu tretira kao neradni, odnosno dan za odmor. Onaj ko radi nedeljom ne ostvaruje prema zakonu pravo na uvećanu zaradu, sem u slučaju da to nije uređeno aktom između poslodavca i zaposlenog.
Kako naglašava Bojan Urdarević, profesor radnog prava na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, kod nas fiksno uvećanje zarade nedeljom nije prepoznato jer je poslodavcima data mogućnost da rad organizuju kako njima odgovara.
– To je u načelu ispravna logika. Mnoge države su na krilima lažnog populizma donele odluku da je samo nedelja neradni dan, u naletu levičarske ideologije. Ali, efekti se nisu pokazali kao pozitivni. Ovo što rade Hrvati deluje mi slično tome. Ipak, da bi se tako nešto sprovelo i kod nas, najpre je potrebna ozbiljna analiza, kako će se to odraziti na ekonomiju, da li će privreda moći sve to da iznese – uveren je Urdarević. On podseća da zbog uvećanja zarade za rad nedeljom ne bi bilo neophodno menjati Zakon o radu, jer je naš zakon ekstenzivan u tom delu, pa je opštim aktom moguće predvideti razloge za uvećanje plate koja nije opisana u samom zakonu.
– Na taj način bi moglo da se izađe u susret zaposlenima. Naša norma je otvorena za to, ali samo ako bi poslodavci pokazali sluh da dodatno plaćaju rad nedeljom. Logika je ipak takva da oni kažu da neće da daju ništa više od onoga na šta ih zakon obavezuje. Ne postoji dakle nikakva prepreka da se sa postojećim zakonom predvidi dodatno plaćeni rad nedeljom i da se utvrdi iznos uvećanja zarade za taj dan. Ali to niko neće da radi, jer ne postoji zakonska obaveza – objašnjava prof. Urdarević.
Savez samostalnih sindikata je na tu temu svojevremeno anketirao radnike, a analiza je pokazala da čak 90 odsto zaposlenih ne želi da radi nedeljom.
– Nisam siguran da bi sada, u naletu ove inflacije, većina tih zaposlenih isto tako razmišljala. Verovatno bi pristali da rade nedeljom za veću naknadu. Zato podržavamo inicijativu da to i kod nas bude 50 odsto više od one zarade koja sada sleduje onima koji rade nedeljom, a to je minimalna dnevnica od 1.600 dinara. Ipak, uvećanje od 50 odsto kao u Hrvatskoj ne treba da postane praksa za sve, već samo tamo gde je neophodno, jer bi se u suprotnom onda svi prijavljivali da rade nedeljom – dodaje Vuković. Naglašava da onaj ko mora da radi nedeljom zaista treba da bude više plaćen, zato što više radi, nije sa porodicom, a već u ponedeljak ga čekaju nove radne obaveze.
Inače, uporedni podaci iz sveta pokazuju da su cene namirnica u trgovinskim lancima u uređenim sistemima koji su otvoreni i nedeljom znatno više. Pošto poslodavci ubiru ekstraprofit tog dana, onda i zaposlenima sleduje veća plata, navodi Vuković, uz opasku da to kod nas u najvećem broju slučajeva nije tako, a trebalo bi da bude.
