Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o inspekcijskom nadzoru, koji bi trebalo da bude usvojen do jeseni, a trenutno je u javnoj raspravi, ojačaće savetodavnu ulogu inspekcija i manjim brojem ponavljanja kontrola rasteretiti savesne privrednike, ali i omogućiti da se kapaciteti države usmere tamo gde su najpotrebniji, zaključeno je juče na okruglom stolu koji su Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i NALED organizovali sa predstavnicima privrede i stručne javnosti.
Pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave Đorđe Đoković rekao je da novi zakon treba da omogući inspekcijama da rade ujednačenije, efikasnije i predvidljivije, kao i da kapacitete države usmeravaju tamo gde su najpotrebniji, saopštilo je ministarstvo.
„Savesni privrednici ne smeju biti izloženi nepotrebnim i ponovljenim kontrolama, dok prema onima koji ugrožavaju javni interes ili posluju van zakonskih okvira moramo reagovati brzo, odlučno i dosledno”, dodao je Đoković.
Analiza rada inspekcija od 2020. do 2024. godine pokazala je da su vanredne kontrole činile više od 44 odsto svih nadzora, dok preventivne aktivnosti učestvuju sa svega 1,29 odsto ukupnog rada inspekcija.
Zbog toga nacrt predviđa jačanje savetodavne uloge inspekcija kroz savetodavne posete, samoprovere usklađenosti i druge oblike preventivnog delovanja, navodi se u saopštenju.
Savetnik za propise i inspekcijski nadzor u NALED-u Milan Stefanović rekao je da je važno da inspekcije budu usmerene na oblasti sa najvećim rizicima za zdravlje i bezbednost građana, životnu sredinu i fer konkurenciju, dok odgovornim privrednicima treba omogućiti da kroz savetodavne posete i druge preventivne mehanizme lakše usklade poslovanje sa propisima.
Predložene izmene, kako je saopšteno, donose i unapređenje digitalizacije inspekcijskog nadzora kroz širu upotrebu sistema e-Inspektor, kao i bolju razmenu podataka između inspekcija i drugih institucija.
Cilj tih mera je da se smanji ponavljanje kontrola, unapredi koordinacija i omogući donošenje odluka na osnovu ažurnih i pouzdanih podataka.
Nacrtom je predviđena i snažnija zaštita inspektora kroz unapređenje njihovog integriteta i nezavisnosti, pravno zastupanje u postupcima koji se odnose na obavljanje službenih poslova, kao i jasnije sankcije za ometanje nadzora.
Poseban fokus reforme je borba protiv sive ekonomije i zaštita privrednika koji posluju u skladu sa propisima, a predložena rešenja omogućavaju odlučnije postupanje prema neregistrovanim subjektima i onima koji narušavaju ravnopravne uslove poslovanja.
Učesnici okruglog stola, kako je saopšeno, ocenili su da je dijalog sa privredom i stručnom javnošću važan za pripremu kvalitetnog i primenljivog zakonskog rešenja.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave podseća da sve zainteresovane strane svoje komentare i predloge mogu da dostave do završetka javne rasprave 20. juna, nakon čega će oni biti razmotreni u pripremi konačnog teksta zakona, prenosi Tanjug.
