Cene energenata, inflacija i nedostatak stručnih kadrova predstavljaće najveće izazove za našu privredu u narednom periodu, ocenili su članovi Srpske asocijacije menadžera.
„Članovi SAM ocenili su da u najveće izazove u narednom periodu, pored rastuće cene energenata za koju većina smatra da je najveća pretnja, kao i visoke inflacije i nedostatka stručnih kadrova, spadaju i pad kupovne moći, a samim tim i recesija i stagflacija, odnosno opšti skok cena uz pad proizvodnje”, istakla je izvršna direktorka SAM Jelena Bulatović na Forumu menadžera.
Menadžeri, njih 18 odsto, smatraju da će cene energenata predstavljati najveću pretnju našoj privredi u narednom periodu, 16 odsto njih da je to inflacija, 14 odsto smatra da je to nedostatak kvalitetnih kadrova, a zatim slede pad kupovne moći i recesija sa 12 odsto i 10 odsto. Ovi isti ekonomski faktori prepoznati su kao najveći izazovi i kad su pojedinačni biznisi u pitanju, s tim da je nedostatak kvalitetnih kadrova za kompanije izazov broj jedan.
Na pitanje da li su na neki poseban način prilagođavali svoje poslovanje u očekivanju nastavka nepredvidivog poslovanja, članovi SAM-a istakli su restrukturiranje i širenje na strana tržišta, pojačan monitoring troškova, optimizacija poslovanja, razvijanje različitih scenarija, traženje alternativnih energetskih izvora i ulaganje u energetsku efikasnost, ali i ulaganja u digitalizaciju poslovanja, nove biznise i u ljude.
Takođe u načine prilagođavanja, prema rezultatima istraživanja, spadaju i podizanje cena srazmerno inflaciji, smanjenje troškova, povećanje zaliha repro materijala, traženje novih dobavljača i diversifikacija tržišta.
Poslovna edukacija odnosno prilagođen sadržaj edukacije zaposlenih prema potrebama i kretanjima na tržištu, takođe je jedan od načina prilagođavanja novonastaloj situaciji, pokazuje istraživanje SAM.
Ono što država može da učini kako bi ublažila efekte prelivanja nepovoljnih globalnih trendova, prema rezultatima istraživanja, jeste diversifikacija izvora energije, što smatra 47 odsto ispitanika.
Zatim, 37 odsto smatra da država može da pomogne u obezbeđivanju jednakosti za sve učesnike na tržištu, dok 12 odsto misli da to može da se postigne predvidivošću zakonodavnog okvira, prenosi Tanjug.
