Mesec dana nakon protesta poljoprivrednika kada su traktorima i radnim mašinama na nekoliko dana blokirali centar grada, ništa se nije promenilo, tvrde učesnici protesta.
„Država se ponaša kao da suša ne postoji. Odugovlači se sa formiranjem komisije koja treba da utvrdi obim štete koju je na njivama prouzrokovala suša. Verovatno čekaju da mi pokupimo kukuruz”, kaže Miroslav Matković, poljoprivrednik iz Male Bosne, jedan od inicijatora avgustovskog protesta. Ističe da su upravo zbog toga poljoprivrednici spremni ponovo da izađu na ulice.
Prema njegovim rečima na većini parcela suša je gotovo uništila rod kukuruza koji je manji za 80 do 90 odsto od očekivanog: „Juče su me zvali neki ratari, kažu da su s lanca zemlje, to je sedam hiljada kvadratnih metara, ubrali su 50 kilograma kukuruza. A prosečan rod je šest tona po lancu”.
Branko Kopilović koji se bavi otkupom žitarica, kaže da je u toku otkup suncokreta po uredbi za koju smatra da nije dobro pripremljena. „Donete su dve uredbe, jedna koja ograničava otkupne marže, i druga o državnoj subvenciji, koja je potpuno nejasna. Uredba ne kaže ko će platiti razliku od cene ograničene na 73 dinara do one po kojoj je suncokret prodat. Nije jasno ni šta će se desiti ako cena suncokreta ode iznad ograničene, da li će onda seljaci vraćati novac vladi. Nigde ne piše ni koliko novca je izdvojeno za subvencije, niti kako će biti isplaćivane i u kom roku”, kaže Kopilović.
Suša će imati negativan uticaj i na stočare. Robert Dušnoki sa Kelebije koji se poslednju deceniju bavi tovom svinja kaže da je do sada svake godine nastojao da postepeno širi svoju farmu. Sada, naprotiv, razmišlja da je ugasi. „Doneo sam odluku da zatvorim farmu jer ne mogu da izdržim uslove koje država propisuje. Cena se neprestano smanjuje, trenutno je 240 dinara po kilogramu za tovljenika plus PDV, ali nemamo kome da ih prodamo. Sada su nam stigle i uplatnice za zakup državne zemlje, koju smo dobili po pravu prečeg zakupa, i za godinu dana platili smo tri godine unapred. Država nam je mogla odložiti tu obavezu u godini kada imamo loš rod i pšenice, i ječma, i suncokreta i kukuruza”, smatra Dušnoki.
Plaćanje naknade za odvodnjavanje jedna je od obaveza koja kod ratara izaziva najviše negodovanja. „Sin, supruga i ja smo za samo 140 jutara zemlje platili oko 400.000 dinara nadoknadu za odvodnjavanje. Imali smo rok do 15. avgusta, a posle toga se obračunava i kamata. To bi trebalo da se ukine. Evo, ovde nigde nema niskonaponske mreže da bismo mogli da navodnjavamo njivu. Kako da je navodnjavamo kada nemamo struje. Ovde je nestašica vode, mi ništa ne dobijamo od te nadoknade i to bi trebalo ukinuti. To se nigde ne naplaćuje, samo u Vojvodini” tvrdi Antun Nađ Heđeši iz Male Bosne.
Poljoprivrednici kažu da. i pored toga što su suša i visoke temperature umanjili rod svih poljoprivrednih kultura, država ne čini dovoljno da im pomogne. Miroslav Matković objašnjava da su oni se sami organizovali tražeći sagovornike u vlasti da im pomognu u prevazilaženju problema. „Mi i nemamo svoje udruženje, zato ćemo to naredne nedelje da se organizujemo i da formiramo udruženje poljoprivrednika” kaže Matković.
