U perspektivi je da kompostiranje omogući građanima umanjenje računa, što znači da će oni iskoristiti kompostere za rasterećenje osnovne kante za otpatke, koja će biti osnov za izdavanje računa, ističu u pančevačkoj „Higijeni”, javno-komunalnom preduzeću koje se našlo među sedam nagrađenih timova u inovacijama za efikasnije upravljanje biootpadom u Srbiji. Priznanje nagrađenim liderima iz Topole, Užica, Velikog Središta, Mladenovca, Novog Sada, Beograda, Vršca i Pančeva, stiglo je od Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju i Ministarstva zaštite životne sredine. Svi oni nagrađeni su kao uspešni inovatori, koji su u praksi sproveli rešenja za ponovnu upotrebu biorazgradivog otpada. Pančevačka „Higijena” je na tom poslu najpre sprovela anketiranje građana, koliko ih je dobrovoljno spremno za razvrstavanja otpada, a potom i podelila 390 posuda kapaciteta 120 litara za odvajanje takozvanog mokrog i suvog otpada.
„U drugom koraku je podeljeno i 250 zatvorenih posuda – kompostera zapremine 320 litara u koje se po uputstvu ređa biorazgradivi otpad, „braon” iz kuhinje i „zeleni” iz bašti. Tako, bez ikakvih dodataka, traje prirodan proces kompostiranja i dobija materija poput humusa koji se kasnije može koristiti za dohranu biljaka. Naša inovacija je što smo u dve od tri posude ugradili čipove i vagu u kamion, da možemo da merimo, koliko su ljudi zaista odvajali biootpad, a u odnosu na broj članova domaćinstva dobijamo i podatak, koliko komposta dnevno proizvede jedan stanovnik. Tako ćemo u skorijoj budućnosti preći na obračun usluga prema kilogramima otpada koji završava na deponiji, a građanima koji izdvajaju ambalažu u suvu kantu, davati neke olakšice u plaćanju naših usluga”, objašnjava za „Politiku” master inženjer Jovanka Dakić, rukovodilac Sektora upravljanja otpadom u JKP „Higijena Pančevo”.
U Srbiji trećina, ili 250.000 tona proizvedene hrane godišnje, završi na deponijama, a samo jedan odsto tog otpada se sakuplja i prerađuje. Umesto što otpad od hrane i ostali biorazgradivi otpad završava na deponijama, pretvarajući se u metan i uzrokuje požare i zagađenje, mogao bi se iskoristi za dobijanje energije i kompostiranje, čulo se na Međunarodnom sajmu zaštite životne sredine. Na prvom mestu, istaknuto je, potrebna je edukacija i zakonski okvir, ali i inspekcijski nadzor da se taj otpad pre svega razdvaja od komunalnog i predaje ovlašćenim operaterima na adekvatan tretman.
„Projektom smo prikazali da je primenom principa cirkularne ekonomije u Srbiji zaista moguće kreirati novo tržište proizvoda, pokrenuti lokalne ekonomije i rešiti ozbiljan problem kao što je pitanje upravljanja otpadom”, ističe vođa tima za životnu sredinu i klimatske promene UNDP Miroslav Tadić.
Deo sredstava za sprovođenje inovativnih rešenja uložili su nagrađeni timovi, dok je sufinansiranje obezbedila Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA) u iznosu od 500.000 dolara. Sve nagrađene inovacije realizovane su u okviru dvogodišnjeg projekta „Izazov za upravljanje biootpadom”, koji će doprineti, kako je izračunato, smanjenju emisija 40.000 tona ugljen-dioksida, što je količina koju apsorbuje 11.000 stabala drveća.
