Strani turisti su prošle godine u Srbiji platnim karticama kupili robu i usluge vredne više od 211 milijardi dinara. Kako je broj takvih transakcija iz godine u godinu sve veći, Narodna banka Srbije predložila je izmene zakona kojima bi se ograničile međubankarske naknade i za kartice izdate u inostranstvu.
Očekuje se da će to doneti niže troškove domaćim trgovcima, koji su do sada za prihvatanje stranih kartica plaćali znatno više nego za kartice izdate u Srbiji. NBS je pripremila Nacrt izmena i dopuna Zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica. Osnovni cilj je, poručuju iz NBS, dodatno unapređenje pravnog okvira za pružanje platnih usluga, veća transparentnost u poslovanju s platnim karticama i usklađivanje domaćih propisa sa pravilima koja se već primenjuju u Evropskoj uniji.
Dosadašnji zakon regulisao je međubankarske naknade isključivo za kartice izdate u Srbiji. Međutim, kako je poslednjih godina značajno porastao izvoz usluga, pre svega turizam, strani turisti sve češće koriste svoje platne kartice prilikom kupovine u Srbiji. U takvim slučajevima domaći trgovci plaćali su znatno više troškove prihvatanja tih kartica, nego što je to bio slučaj kod plaćanja karticama izdatim u Srbiji.
Istovremeno, postojala je i neravnoteža u suprotnom smeru. Dok su domaći trgovci snosili više troškove kada su strani turisti plaćali svojim karticama u Srbiji, domaće banke su prilikom korišćenja srpskih kartica u inostranstvu ostvarivale znatno niže prihode od međubankarskih naknada, nego što su to ostvarivali strani izdavaoci kartica kada su se njihove kartice koristile u Srbiji. Tako je, kako navode u NBS, nastala dvostruka neravnoteža i na strani prihvatanja i na strani izdavanja platnih kartica.
Podsetimo, Srbija je još 2018. godine prvi put ograničila visinu međubankarskih naknada, ali samo za platne kartice izdate u zemlji. Maksimalna međubankarska naknada za debitne kartice ograničena je na 0,2 odsto vrednosti transakcije, dok je za kreditne kartice limit postavljen na 0,3 odsto. Prema predloženim izmenama, isti limiti važili bi i za plaćanja karticama izdatim u inostranstvu, dok su za internet plaćanja predviđene maksimalne naknade od 1,15 odsto za debitne i 1,5 odsto za kreditne kartice. U Narodnoj banci Srbije navode da su već urađene preliminarne analize koje pokazuju da bi proširenje ograničenja moglo da donese dodatne koristi. Iskustvo sa uvođenjem ograničenja za domaće transakcije pokazalo je da su banke prihvatioci i trgovci već ostvarili značajne uštede, pa se sada, s obzirom na rast međunarodnog platnog prometa i izvoza usluga, očekuje da će sličan efekat biti postignut i kod međunarodnih transakcija. Pre uvođenja prvih ograničenja 2018. godine prosečna međubankarska naknada iznosila je oko 1,2 odsto vrednosti transakcije, a u pojedinim slučajevima premašivala je i dva odsto. Kada su se tome dodale i naknade koje naplaćuju međunarodni kartični sistemi, ukupni troškovi prihvatanja platnih kartica za trgovce dostizali su i tri odsto vrednosti kupovine.
Jedno od pitanja koje se nameće jeste da li bi banke mogle da pokušaju da izgubljene prihode nadoknade povećanjem drugih naknada u NBS ističu da je taj rizik prepoznat i analiziran, ali naglašavaju da predložena ograničenja nisu uvedena proizvoljno, već su postavljena na istom nivou koji se već primenjuje u Evropskoj uniji.
– Srbija ne uvodi ništa što već nije prihvaćeno i primenjeno na jednom od najvećih tržišta na svetu, što ostavlja malo prostora za selektivno kompenzovanje izgubljenih prihoda upravo na srpskom tržištu”, navodi se u obrazloženju Nacrta. Ukoliko izmene zakona budu usvojene, očekuje se da će domaći trgovci, posebno oni u turističkim centrima i delatnostima koje najviše posluju sa stranim gostima, imati niže troškove prihvatanja platnih kartica, dok bi Srbija dodatno uskladila svoje propise sa evropskim pravilima u oblasti platnog prometa.
