Najbolji suveniri su „mini-eksponati”, pristupačni delovi istorije i kulture koje možete držati u rukama. Oni su pripovedači, generatori prihoda i mostovi između ljudi i kulture – može se pročitati na sajtu Balkanske mreže, muzeja čiji je konkurs za najbolji muzejski suvenir za ovu godinu upravo završen i na kojem su dve prve nagrade dobili naš Muzej Jugoslavije i Muzej Perasta u Kotoru. Među 18 učesnika na takmičenju, na kojem su ocenjivani suveniri u pet kategorija – kreativnost i inovacija, veza sa muzejskom kolekcijom, zanatstvo i/ili tehnološka inovacija, kvalitet i prodajnost i uključivanje lokalnih kreativaca – „M25M držač za olovke i sapun” iz Muzeja Jugoslavije pobrao je lovorike.
Kako nam ponosno objašnjavaju iz Muzeja Jugoslavije, ovaj suvenir nosi jedinstvenu priču: izrađen je od mermernih ploča skinutih sa fasade zgrade Muzej 25. maj tokom restauracije. Umesto da budu odbačeni, fragmenti mermera su reciklirani i pretvoreni u oblik koji je istovremeno funkcionalan i simboličan. Kupovinom ovog predmeta, posetioci doslovno odnose deo muzeja sa sobom – deo zgrade, deo materijala od kojeg je stvorena, parče istorije.
– Minimalistička i bezvremenska forma čini predmet pogodnim za više namena: kao držač za olovke, sapun ili papir. Svaki primerak nosi jedinstven pečat i zapis vremena u tragovima oštećenja, ranije obrade i šarama u kamenu. Svaka linija mermera je drugačija, a ručna obrada lokalnog majstora dodatno naglašava unikatnost svakog primerka. Serija je ograničena, pa samim tim svako ko ga poseduje ima u rukama jedinstveni fragment arhitekture i sećanja. To nije samo suvenir, već autentičan komad muzeja pretvoren u svakodnevni predmet – kaže nam o suveniru Neda Knežević, direktorka ove kuće.
Na to se sasvim lepo nadovezuje ocena žirija, koji je posebno istakao duboku vezu suvenira sa samim muzejom, ekološku osvešćenost kroz praksu ponovne upotrebe, kao i elegantnu jednostavnost koja oplemenjuje svakodnevni život. „Predmet ne komunicira samo estetikom, već i simbolikom – pokazuje kako se nasleđe može transformisati u savremeni dizajn i kako muzejski suvenir može da prenosi priču na univerzalan način”, navedeno je.
– Stvorili smo predmet koji je u isto vreme istorijski artefakt i savremeni dizajn. Ideja se javila tokom radova na restauraciji fasade zgrade Muzeja 25. maj. Kako su svi radovi na zgradi izvedeni u postojećem volumenu i gabaritu, sistematično, celovito i sveobuhvatno radi očuvanja njegovog integriteta, izvornog izgleda, svojstava i namene, tako su i sve devastirane mermerne ploče pažljivo demontirane radi konzervacije, a ploče koje nisu mogle da budu revitalizovane iskorišćene su za pravljenje predmeta/suvenira koji je u svoje male dimenzije sakrio viševekovnu priču o svom poreklu i višedecenijskom „služboavnju” lepoti zgrade Muzej 25.maj. Tim koji je radio na realizaciji suvenira odlučio je da demontirane fasadne ploče od belog venčaca ponovo vratimo u Aranđelovac gde je zahvaljujući zanatliji naš suvenir dobio finalni izgled, a po nacrtu dizajnera – ističe naša sagovornica i dodaje da je ova nagrada potvrda posvećenosti ovog muzeja kreativnom pristupu interpretaciji kulturne baštine.
Na kraju daje nam i mali podsetnik na sam materijal:
– „Beli venčac” iz koga je ponovo isklesan naš suvenir/predmet je mermer koji je korišćen kao fasadni zastor na najvećem delu zgrade Muzeja 25. maj. Kamenolom iz kog potiče mermer počeo je sa radom polovinom 19. veka, a kamene blokove iz utrobe planine Venčan u blizini Aranđelovca obrađivali su kamenoresci iz obližnjih sela: Banje, Brezovca, Vrbice, Kamenar i Bukovika. Industrijska proizovodnja „venčaca” otpočela je kada i izgradnja Mauzoleja na Oplencu. Prvim mašinski rezanim mermernim pločama tada je obložena zadužbina kralja Petra Prvog. Vrlo brzo se, zbog svog kvaliteta ovaj kamen našao na fasadama i u enterijerima mnogih reprezentativnih zgrada. Jedna od njih je i Bela kuća na čijoj je fasadi delimično „beli venčac”. Od ovog kamena sačinjene su i mnogobrojne skulpture u parku Bukovičke banje, česma u Knez Mihailovoj ulici, obelisk žrtvama u Mathauzenu, aerodrom u Kairu, američka ambasada u Varšavi, monumentalna obeležja i trgovi u Njujorku, Parizu, Amsterdamu, Adis Abebi, Buenos Ajresu, Moskvi, Dakaru, Rimu. U holandskom gradu Amesfortu, gde se nalaze simboli mnogih država sveta, mermerna kolonada sa „belog venčaca” teška 6.000 kilograma predstavlja Jugoslaviju.
Na programu danas – „Rok matine”
U okviru programa „Leto u muzeju” danas će u Muzeju Jugoslavije biti organizovan poseban tematski dan posvećen domaćoj rok sceni – „Rok matine” s početkom u 16 časova. Program se realizuje u saradnji sa udruženjem Rok muzej, a obuhvata: Vođenje kroz tematsku celinu „Rok (u) Muzeju”, uz učešće istaknutih aktera jugoslovenske rok scene: Miroslava Cvetkovića Cveleta, Ivana Mladenova Vanče, Nikole Neškovića, Vlade Džeta, potom Džem sešn „Vlada Džet bend” (od 17 do 18 sati), projekciju dokumentarnog filma „Sanjalice” i razgovor sa autorima i članicama prvog ženskog rok benda u Jugoslaviji (19 sati) i Di-džej set Ivana Božinovića – Di-džej IKE (od 18 do 21 sat), inspirisan zvukom šezdesetih i sedamdesetih.
