Prema tom istraživanju, usled klimatskih promena verovatnoća pojave ovakvog toplotnog talasa danas je skoro 12 puta veća nego sredinom prošlog veka.
Između 2020. i 2025. Srbija je doživela sedam ekstremnih toplotnih talasa, dvostruko više nego u celoj prethodnoj deceniji (2010–2019).
Dok je u klimi sredine 20. veka ovakav događaj bio moguć jednom u 65 godina, u današnjim klimatskim uslovima može se očekivati na svakih pet do šest godina.
„Razlika je drastična. Na primer, osoba rođena 1950. godine, u situaciji da se klima nije promenila, i uz prosečan životni vek od 80 godina, tokom života bi iskusila jedan do dva ovakva događaja. Nasuprot tome, dete rođeno 2020. godine moglo bi da doživi i do petnaest ovako ekstremnih toplotnih talasa, i to ukoliko bi klimatske promene danas bile zaustavljene. U slučaju daljeg globalnog zagrevanja, verovatnoća za ovakve događaje biće dodatno povećana“, navodi se u saopštenju Fizičkog fakulteta.
Temperature su u pojedinim delovima zemlje krajem jula dostizale i 44 stepeni, a takve ekstremne vrućine značajno su uticale na povećanje zdravstvenih rizika, poremećaje u snabdevanju vodom, opterećenje energetskog sistema i pojačan rizik od šumskih požara.
Posmatrani toplotni talas u Srbiji trajao je od 20. do 26. jula, kada su na čak 14 stanica zabeležene temperature iznad 40 stepeni, a apsolutni rekordi oboreni su u Kruševcu (44) i Banatskom Karlovcu (42).
Na teritoriji Srbije zabeležena su odstupanja temperature od osam do 10 stepeni u odnosu na prosečne vrednosti iz referentnog perioda 1961–1990.
Jul ove godine je je, prema podacima RHMZ-a, bio peti najtopliji jul ikada, pri čemu je jug Srbije bio posebno pogođen.
Istraživanje, koje je pored toplotnih talasa iz 2025. analiziralo i leto 2024, pokazalo je da klimatske promene značajno povećavaju učestalost i intenzitet ovakvih događaja. Dok je leto 2024. bilo obeleženo dugotrajnim ekstremnim temperaturama, toplotni talas iz 2025. bio je kraći, ali intenzivniji, sa obaranjem apsolutnih rekorda u pojedinim gradovima.
