Rast bruto i neto zarada u januaru i februaru 2023. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 16 odsto nominalno, odnosno 0,1 odsto realno.
Medijalna neto zarada za februar 2023. godine iznosila je 62.239 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do tog iznosa.
Industrijska proizvodnja u martu 2023. godine medjugodišnje je povećana 0,9 odsto, dok je u februaru taj rast iznosio dva odsto, ali taj pad je rezulat skoka u martu prošle godine, navedeno je u časopisu.
U martu je nastavila da brzo raste proizvodnja u sektoru Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, a zaustavljen je rast u sektoru rudarstva, koji je u prošloj godini bio najbrži.
Međugodišnja stopa porasta izvoza je u martu ostala dvocifrena, dok je vrednost uvoza i u februaru i u martu bila manja nego u istm mesecima prošle godine. Pored ostalog na to smanjenje je moglo uticati i smirivanje određenih uvoznih cena, koje su u drugom delu prošle godine bitno uvećane.
U februaru i martu 2023. godine medjugodišnja inflacija bila veća u Srbiji nego u EU, ali i manja u Srbiji nego u nekim zemljama EU.
Međugodišnja inflacija je u Srbiji u februaru iznosila 15,4 odsto, a u martu 15,5 odsto, a u EU u februaru 9,9 odsto, a u martu 8,3 odsto.
U februaru 2023. jedino je Slovačka imala međugodišnju inflaciju kao Srbija (15,4 odsto), a šest
drugih zemalja EU imale su veću međugodišnju inflaciju od Srbije, Litvanija (17,2 odsto), Poljska (17,2 odsto), Estonija (17,8 odsto), Češka (18,4 odsto), Letonija (20,1 odsto), i Mađarska (25,8 odsto).
U martu 2023, samo su četiri zemlje EU imale veću međugodišnju inflaciju od Srbije, Estonija (15,6 odsto), Češka (16,5 odsto), Letonija (17,2 odsto) i Mađarska (25,6 odsto).
