Izgled ambijentalne celine Šop Đokićeve kuće i dvorišta koji su kulturno dobro ozbiljno je narušen. Reč je o kući iz 19. veka simbolu starog Leskovca smeštenog u centru grada. Zavod za zaštitu spomenika u Nišu naložio je vraćanje u pređašnje stanje.
U samom gradskom jezgru na nekoliko desetina metara građevine i objekti koji oslikavaju različite istorijske periode kroz koje je prolazio Leskovac. Šop Đokićeva kuća iz turskog perioda, Tonkićeva palata sagrađena između dva svetska rata, stambeni blokovi iz perioda socijalizma i zgrada novog doba, što bi Leskovčani rekli nikla ni na nebu ni na zemlji. Sve je deo istorijskog nasleđa koje treba čuvati i negovati. Međutim, umesto planskog razvoja, stihija koja uzima sve više maha. U Šop Đokićevoj kući, u kojoj je porodica živela od 1820. do 1956. kada je nacionalizovana, od svog osnivanja 1995. je Turistička organizacija. Na zidovima klima uređaji u dvorištu klizalište. Zbog toga je reagovao i Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Niša.
„Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Niša uradio je čitav jedan separat koji je objavljen prošle godine u službenom glasniku grada Leskovca gde se propisuje na koji način može da se menja izgled objekta koji se nalazi u zaštićenoj zoni. Mi se ovde nalazimo ispred Šop Đokićeve kuće, jedne od najstarije zaštićenih objekata kulture 1949. godine. Nije samo u pitanju Šop Đokićeva kuća već ceo taj prostor Masarikovog trga – kuća Mice Boke, Vlajčićeva kuća, Tonkićeva palata, jednostavno ta stara leskovačka čaršija. Postoji čitav separat gde je svaki objekat pobrojan, koje intervencije treba izvesti kako bi se vratili u prvobitno stanje“, navodi Nebojša Dimitrijević, direktor Naordnog muzeja Leskovac.
Tina Stojanović iz Turističke organizacije Leskovac kaže da će u narednom periodu analizirati te primedbe, konsultovati se sa nadležnim zavodom i uzeti u obzir sve smernice koje su date tim separatom.
Leskovac se osamdesetih godina prošlog veka odrekao svoje Široke čaršije. Centar grada se promenio, a na nekadašnjim radnjama leskovačkih trgovaca i zanatlija danas samo natpisi na latinici.
“Leskovac je imao tu nesreću da bude bombardovan 1944. i gotovo potpuno srušen. Malo toga je ostalo i to malo treba da čuvamo i baštinimo”, istakao je Nebojša Dimitrijević, direktor Narodnog muzeja Leskovac.
Da nije kuće Bore Piksle Leskovac gostima ne bi imao šta da pokaže od svog bogatog istorijskog nasleđa. Zbog toga zaštita objekata koje imaju status kulturnog dobra od velikog značaja mora da bude prioritet rada lokalne samouprave. Vreme je da se na primer Turistička organizacija iseli iz Šop Đokićeve kuće i postane kuća-muzej. To bi bio mali korak koji bio najavio dubinske promene odnosa Leskovca i Leskovčana prema sopstvenoj istoriji.
