Razlog za rast cena hleba u prethodnom periodu bilo je poskupljenje sirovina i energije. Ali kako cene svih ovih inputa važnih za pekarstvo već dugo padaju, nameće se i pitanje koja je trenutno realna cena bele vekne.
O ovoj temi poslednjih dana dosta se govori u regionu, posebno Hrvatskoj, gde cene hleba, kako je nedavno objavljeno, rastu dvostruko brže nego u drugim državama Evropske unije i gde je vekna za čak 50 odsto skuplja nego pre dve godine – kada su počela previranja na tržištu.
Nezvanični analitičar, vodeći se ključnim faktorima, kao što su sirovina, rad i energija, izračunao je kolika bi u ovom trenutku bila ta fer cena koju bi tamošnji potrošači plaćali.
– Moja računica pokazuje da bi poštena cena običnog hleba koji nije s nekim posebnim dodacima ili sastojcima mogla na polici bez problema da košta jedan evro – objasnio je za „Dnevnik” poljoprivredni konsultant Ivan Malić.
Računicu je objavio i na svom blogu. Prvi deo obuhvata cena sirovina: brašna, vode, kvasca. Prema trenutnim tržišnim cenama u toj zemlji, ona iznosi između 19 i 20 evrocenti po vekni.
Kako se navodi, trošak rada iznosi otprilike 16 centi po vekni, a amortizacija opreme između tri i četiri evrocenta. Još dvadeset centi treba dodati na ime troškova energije, logistike, ali i cene kapitala.
Profit trgovaca iznosi oko 18 centi i na kraju tu je zarada pekara od otprilike 10 evrocenti pa uz razne ostale troškove i PDV sve zajedno dolazi se do iznosa od – jedan evro po vekni. Međutim, u realnosti taj isti hleb u radnjama premašuje 1,6 evra.
– Cene ključnih sirovina svima su iste. I trenutno koštaju isto kao pre četiri godine, dok je trošak rada i kapitala porastao. Logično bi bilo da je hleb nešto skuplji, nekih 20–30 procenata maksimalno u odnosu na period od pre četiri godine, a ne 50 ili 60, kao što je slučaj – rekao je Malić.
Situacija u Srbiji je nešto drugačija budući da pekari kupuju brašno po povlašćenim cenama, a bela vekna „sava” ima fiksiranu cenu od 54 dinara.
Kada bi se sagledala realna računica svih troškova koja bi to bila cena, pitali smo Zorana Pralicu, predsednika Unije pekara Srbije.
– Pravili smo kalkulaciju proizvođačke cene belog hleba i ona je oko 62,4 dinara, bez marže trgovaca, PDV i zarade pekara. Ali mislim da bi u Srbiji realna cena bele vekne, od 500 grama, bila od 85 do 90 dinara. Smatram da ni računica u Hrvatskoj nije najtačnija, jer su marže trgovaca mnogo veće od tih 18 odsto, kako su naveli – kaže Pralica.
Ističe i da je kod nas najveći problem s trgovinama jer pekar ne može da zaradi ni približno toliko koliki su profiti prodavaca na njegovoj vekni uz činjenicu da svoj proizvod naplati tek posle određenog broja dana.
Za hleb „sava”, dodaje, marža je određena i zato i dalje imamo ovu cenu na tržištu, ali ovde nisu ukalkulisani mnogi troškovi koje proizvođači realno imaju, osim materijala i radne snage, a sve da bi se građanima izašlo u susret.
Prema njegovim rečima, trgovine na pekarskim proizvodima imaju ogromne marže i do 80 odsto, a da ne postoji uredba, i za hleb „sava” bi tražili minimum od 30 do 35 odsto, što, kako objašnjava, kroz razne vrste troškova: zakupa polica, povraćaja, marketinga, mogu da naplate, a da se to ne vidi i ne bude iskazano kao marža.
– U svakom slučaju i kod nas, kao i u Hrvatskoj i drugim zemljama, najveću zaradu na hlebu imaju trgovine – istakao je Pralica.
