Najteže na kraj s računima izlaze siromašni fakulteti koji se bave skupim naukama, upravo oni koji su najzaslužniji za visok plasman naših univerziteta na svetskim rang-listama.
U komplikovanoj finansijskoj računici u kojoj država ne ispunjava zakonom propisanu obavezu da visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač obezbedi sredstva za materijalne troškove, tekuće i investiciono održavanje, siromašnim fakultetima koji se bave skupim naukama ponestaje manevarskog prostora u izbegavanju mogućnosti da budu prinudno zatvoreni. Više ne mogu da plate sve visoke namete za struju, vodu, grejanje… Najteže je onima iz prirodno-matematičke grupacije. Ukoliko ne bude promena nabolje, zgrada u kojoj radi više fakulteta na Studentskom trgu u Beogradu mogla bi da bude zatvorena. U tom zdanju Hemijski fakultet zauzima najviše prostora, 60 odsto, ali tu su i odaje Matematičkog, Geografskog, Biološkog, Fizičkog fakulteta, Rudarsko-geološkog, Fakulteta za fizičku hemiju, kao i Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju i Instituta za opštu i fizičku hemiju.
– Naš osnovni problem je što fakultet više nema novca za račune za stalne troškove, energetske i komunalne usluge. Samo struja u januaru je 3.200.000 dinara, u februaru 2.900.000, a od države dobijamo 1.650.000 za tu poziciju, dakle nedostaje nam tri miliona. Za komunalne usluge: vodu, smeće i Infostan fali nam oko 330.000 mesečno. Prilično dugo ne dobijamo dovoljno da pokrijemo kompletne troškove, a u međuvremenu sve je mnogo poskupelo – ilustruje u razgovoru za „Politiku” prof. dr Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta UB.
Izuzetno niska energetska efikasnost zdanja je ozbiljan problem. Roglić kaže da su malo-pomalo uspeli da obnove stepenište, svetlarnike, stolariju i koliko-toliko smanje gubitke toplote u hodnicima, ali i da, kada je napolju hladno, temperatura u laboratorijama, i to uz dogrevanje za koje se dodatno troši struja, najviše može da se zagreje do 16 stepeni, a gotovo sav novac odlazi na račune.
– Nama je godišnji prihod od školarina 21 milion dinara. U ovoj godini samo za energetske i komunalne usluge treba da izdvojimo 30 miliona. Počeli smo da trošimo i režijske troškove s domaćih i međunarodnih projekata u tu svrhu, što isto nije u skladu s pravilima jer deo tih troškova treba da se izdvoji za održavanje opreme, sređivanje zgrade, a mi sve dajemo na stalne troškove i nismo jedini. Ukoliko se to ne promeni do maja, naša procena, s kojom su saglasni i dekani drugih fakulteta koji koriste ovu zgradu, jeste da nam je jedina opcija da zatvorimo zgradu. Mi najsiromašniji, PMF-ovi, prvi smo propali, jer smo eksperimentalne nauke, a to znači veliki potrošači struje, vode… Vrlo brzo će i drugi fakulteti biti u istom problemu – ističe Roglić.
Senat Univerziteta u Beogradu tražio je od državnog i prosvetnog vrha da se prioritetno reše poteškoće finansiranja stalnih materijalnih troškova, da se uvećaju izdvajanja za urgentne popravke za koje fakulteti nemaju dovoljno novca i da se izjednači cena rada u visokom i preduniverzitetskom obrazovanju. Ovaj stav podržali su senati univerziteta u Novom Sadu i Nišu.
– U osnovi je isto, svi imamo velike režijske troškove. Da, verovatno će se i nama desiti kroz neko vreme da ćemo doći u situaciju u kojoj je sada Hemijski fakultet u Beogradu, da više ne možemo da platimo, ali trenutno nismo u toj situaciji. Verovatno zato što imamo manju zgradu, manje zaposlenih, to možemo da pokrivamo iz sopstvenih sredstava, iako bi trebalo da država po Zakonu o visokom obrazovanju sve te troškove sama snosi. To nije nešto što mi sad sami izmišljamo i tražimo, već je u zakonu koji nije sproveden. U suštini svi fakulteti plaćaju svoje troškove iz sopstvenih sredstava, samo što su neki bogatiji, imaju više samofinansirajućih studenata, više školarine i to lakše podnose – predočava za „Politiku” prof. dr Niko Radulović, dekan PMF-a u Nišu.
Prirodno-matematički fakulteti su najviše pogođeni zato što se bave fundamentalnim i skupim naukama koje traže visoke finansijske izdatke za funkcionisanje od studentskih vežbi do naučnoistraživačkog rada, objašnjava za naš list i prof. dr Milica Pavkov Hrvojević, dekan PMF-a u Novom Sadu.
– Država se obavezala da pokriva i isplatu jubilarnih nagrada, prevoz zaposlenih do posla, otpremnine… ali se to godinama ne dešava. Izuzetno su visoki troškovi za akreditaciju studijskih programa. Za veliki fakultet kao što je naš prilikom reakreditacije, koja se redovno sprovodi u određenom vremenskom periodu, to je koštalo deset miliona dinara u toku prethodne godine. Sve su to stavke koje moramo sami da pokrivamo. Sve fakultete muče izuzetno visoki stalni troškovi: struja, voda, iznošenje smeća… Mesečno to je od šest do sedam miliona u proseku i od toga država bi bila u obavezi da pokriva onoliko koliki je udeo budžetskih sredstava u ukupnom budžetu fakulteta, što bi za PMF u Novom Sadu iznosilo od 75 do 85 posto. Međutim, godinama to je upravo obrnuto, onoliko koliko ostvarujemo sami iz sopstvenih sredstava, što je do 25 odsto. I to se smanjivalo da bi se prošle godine svelo na oko 17 odsto od ukupnih troškova. To je za naš fakultet značilo da smo trebali da izdvojimo blizu 70 miliona iz sopstvenih sredstava samo za normalno funkcionisanje zgrade i ništa više od toga – pojašnjava prof. dr Pavkov Hrvojević.
Novosadski PMF u toku prethodne godine nije isplatio jubilarne nagrade koje su iznosile 7,5 miliona dinara, uverava dekanka, ističući da je svesna činjenice da mnogi fakulteti ne isplaćuju jubilarne nagrade s rizikom da ih zaposleni tuže i dobiju na sudu, jer su dovedeni u situaciju da moraju da odluče šta mogu, a šta ne mogu da plate.
– Apelovala bih da više institucije porazmisle o tome da su naši fakulteti, konkretno prirodno-matematičke grupacije, zaista fakulteti koji imaju dugogodišnji renome i vrlo značajno doprinose uspesima univerziteta na koje je država izuzetno ponosna, poput pozicije na Šangajskoj listi. Dakle, fakulteti koji ostvaruju najveći broj radova sa afilijacijama univerziteta su upravo PMF grupacije na svakom univerzitetu, a oni se nalaze sad pred ozbiljnim izazovima. Podržavam izgradnju naučno-tehnoloških parkova i BIO 4 kampusa, sve su to jako lepe stvari, ali ne smeju se zaboraviti institucije koje ovde postoje 50 i više godina i značajno doprinose renomeu našeg visokog obrazovanja – napominje Pavkov Hrvojević.
Stanićeva: Nastavnik u srednjoj školi ima veću platu od asistenta na fakultetu
Problemi finansiranja u visokom obrazovanju su višeslojni, među njima je plaćanje režijskih troškova, ali i to što fakulteti ostaju bez kadra – zbog niskih plata asistenti masovno daju otkaze, naglašava za „Politiku” prof. dr Marija Stanić, dekan PMF-a u Kragujevcu.
– Profesor u srednjoj školi ima veću platu od asistenta. Mi smo relativno mali fakultet i kada nam pet asistenata da otkaz, ne možemo da organizujemo nastavu. Nažalost, moraćemo da smanjujemo broj studenata. Iz istih razloga smo 2019. godine smanjili broj studenata. To nikome ne ide u prilog, pogotovo kada je u pitanju informatika. Na hemiji, biologiji moramo da obezbedimo savremene laboratorijske uređaje, kao i hemikalije, a za to ne dobijamo sredstva od države. Evo, dobili smo prošle godine novac za jedan mikroskop, što je beznačajno spram potreba. Režijski troškovi su veliki problem. Mi smo u 2011. godini dobili namenski više od 30 miliona za režijske troškove, 2023. smo dobili nešto malo preko 16 miliona, a u međuvremenu su ti troškovi značajno poskupeli – razjasnila je Stanićeva.
Stav Senata UB, uverava ona, podržali su svi dekani, ali nije izglasana zvanična podrška Senata Univerziteta u Kragujevcu.
– Dogovoreno je da radna grupa na našem univerzitetu koju čine pet dekana, prorektor i generalni sekretar, radi na našim zaključcima jer smatramo da stavom UB jesu obuhvaćeni gorući, ali ne i svi problemi finansiranja, ima ih još o kojima bi takođe trebalo razgovarati na nivou države – ukazuje Stanićeva.
Ublaženi zahtevi
Nova vlada još nije formirana, očekuje se uskoro, mada, u teoriji i po propisima, krajnji rok da izvršna vlast bude oformljena je početak maja. Da li će novi premijer i ministri imati dovoljno vremena da odgovore na zahteve Senata UB koji planira da na majskoj sednici razmotri šta je urađeno i odluči šta će dalje da preduzme. Prirodno-matematička grupacija UB bila je za to da stav i zahtevi Senata upućeni nadležnima budu oštriji, ali su ublaženi da bi dobili podršku ostalih fakulteta, objašnjava Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta.
Kad kažete oštriji mislite?
– Na obustavu rada – odgovara.
To se nikad nije desilo na univerzitetu.
– Na univerzitetu nije, ali na Hemijskom fakultetu jeste devedesete godine zbog finansiranja nabavke potrošnog materijala za vežbe jer je tada fakultet bukvalno bio ispražnjen – podseća Roglić.
Radna grupa za izradu nacrta zakona o finansiranju visokog obrazovanja formirana je u aprilu prošle godine, ali je do sada održala samo tri sastanka.
– Mi smo Platformu o finansiranju visokog obrazovanja koju je Senat UB usvojio krajem 2022. godine predali Ministarstvu prosvete i Vladi Srbije, onda je formirana ta radna grupa, ali efekte njenog rada još uvek nismo videli – dopunjuje dekan Hemijskog fakulteta.
I šta ako nova vlada, kao vlada kontinuiteta, nastavi istim tempom?
– Razgovarali smo u decembru, pa u januaru na proširenom rektorskom kolegijumu, kada nam je rečeno da će probati da reše problem stalnih troškova i da već od marta možemo da očekujemo promene. Ali još uvek nemamo nikakvih informacija šta je urađeno po tom pitanju. Za Hemijski fakultet je jasno. Šta će univerzitet uraditi ne znam. To sad ne zavisi ni od rektora, nego od dekana svih fakulteta kakvu će odluku doneti. Da ne pričam da je donošenje zakona o finansiranju visokog obrazovanja počelo u vreme kada je Srđan Verbić bio ministar prosvete i da ta radna grupa u tom periodu ništa nije uradila – kaže Roglić.
Verbić je bio ministar prosvete od aprila 2014. do avgusta 2016. godine, kao nestranačka ličnost u prvoj vladi Aleksandra Vučića, tada premijera, danas predsednika države.
