U Njujorku danas počinje debata svetskih lidera na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, a otvaranju će prisustvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Generalna debata traje do 26. septembra, a Vučić će se obratiti sutra. Na Generalnoj debati će učestvovati čak 92 predsednika država i kraljeva i 58 predsednika vlada, dok će ostale državne delegacije predstavljati potpredsednici država i vlada i ministri spoljnih poslova.
Glavna tema ovogodišnjeg zasedanja Generalne skupštine UN, koja je počela 13. septembra, jeste „Prelomni trenutak: transformativna rešenja za međusobno povezane izazove”.
Generalna debata svetskih lidera počinje po srpskom vremenu u 15 časova, odnosno u devet sati ujutru u Sjedinjenim Državama. Debatu će tradicionalno otvoriti svojim obraćanjem predsednici Brazila i Amerike. Vučić će se obratiti u sredu oko 18 časova po lokalnom vremenu, kao 13. govornik popodnevne sesije, a pre njega govoriće predstavnik Konga i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, koji će se obratiti putem video veze.
Za razliku od prethodne godine kada je bio ograničen broj članova delegacija zbog kovid mera, ove godine to nije slučaj, tako da se očekuje da će u kompleksu UN na Ist riveru biti između 2.000 i 3.000 ljudi.
Vučić će danas, posle otvaranja Generalne debate, imati sastanak sa predsednikom Gvatemale Aleksandrom Eduardom Đamatei Faljom, zatim sastanak sa kancelarom Austrije Karlom Nehamerom, a onda će prisustvovati neformalnom ručku za lidere Zapadnog Balkana koju priređuje šef diplomatije EU Žozep Borelj.
Vučić će imati sastanak i sa predsednicom Američko-izraelskog komiteta za javne poslove (AIPAC) Betsi Kori, a kasnije i sastanak sa generalnim sekretarom UN Antonijom Guterešom.
Predsednik Srbije će se sastati i sa kongresmenom Erikom Svolvelom i imati još neke sastanke, preneo je Tanjug.
Govori svetskih lidera po protokolu traju najviše 15 minuta.
Kako su saopštile UN, ovogodišnja tema „Prelomni trenutak: transformativna rešenja za međusobno povezane izazove” proizilazi iz priznanja da se svet nalazi u kritičnom trenutku u istoriji UN zbog složenih i međusobno povezanih kriza, uključujući pandemiju kovida 19, rat u Ukrajini, humanitarne izazove bez presedana, prekretnicu u klimatskim promenama, kao i sve veću zabrinutost zbog pretnji globalnoj ekonomiji.
Stoga je neophodno pronaći i fokusirati se na zajednička rešenja za ove krize i izgraditi održiviji, i otporniji svet za sve i za generacije koje dolaze, navele su UN.
