Društvene mreže bombarduju decu često neprimerenim, pa i opasnim sadržajima, zbog čega pisci za decu moraju da im približe pisanu reč, kaže Aleksandar Janjušević, dečji pesnik iz Kragujevca
Kragujevac – Aleksandar Janjušević (47) je krajem prošle sedmice u Narodnoj biblioteci „Vuk Karadžić” predstavio svoju novu, šestu zbirku pesama za decu „Tata, budi moj heroj”. U krcatoj i razdraganoj sali bilo je brižnih roditelja, požrtvovanih nastavnika kragujevačkih osnovnih škola i kolega pisaca, ali najviše dece koja su, kako sam pesnik kaže, njegovi najbolji saradnici.
– Deca ilustruju moje zbirke, čitaju knjige, komentarišu stihove, razgovaraju sa mnom i postavljaju ozbiljna pitanja. To me raduje. Druženje sa decom je dragoceno i nadahnjuje me – navodi Janjušević, koji je deci, osim stihova, posvetio roman „Boris” i zbirku dramskih tekstova „Borba za proleće”.
Ipak, za našeg sagovornika nije počelo baš sve tako spektakularno. Krenuo je da piše 2006, ali godinama o tome nikome nije govorio, čak ni ukućanima. Sve do 2013, kada je iz štampe izašla njegova prva zbirka pesama „Neka deca budu deca”.
– Prvi koraci su bili stidljivi, bojažljivi. Bio sam nesiguran i hteo sam da proverim vredi li išta to što pišem. U knjižarama i kod uličnih prodavaca sam tražio knjige za decu, nudili su mi ponešto od Zmaja i Ršuma, čije sam stihove znao, ali ja sam hteo da se uporedim s piscima moje generacije. Njih, nažalost, nije bilo u ponudi. Bio sam razočaran, ali sam ipak skupio hrabrosti da se oprobam na potpuno novom terenu za mene – priča Janjušević, po obrazovanju pravnik sa zaposlenjem na Pravnom fakultetu u Kragujevcu.
Janjuševićeve pesme su vedre, vrcave i efektne. Imaju odsečan ritam, što deca vole, a u stihovima je uvek i poneka fora, nalik vicu. Sam kaže da je deo bogate tradicije srpskog pesništva za decu, od Jovana Jovanovića Zmaja, do Ljubivoja Ršumovića i Moše Odalovića, sa kojima i druguje. Kolege i kritičari ipak kažu da je izgradio svoj stil.
– Od svakog našeg pesnika za decu sam ponešto uzeo, ne krijem to, mislim da tako i treba raditi. Važne stvari moraju da se prenose s kolena na koleno, tradicija i kontinuitet su bitni, nit ne sme biti prekinuta. Ipak, recenzent moje poslednje zbirke Miloje Radović navodi kako su moje pesme zapravo ispričane priče. To je moj stil po kome sam postao prepoznatljiv i u književnim krugovima – objašnjava naš sagovornik.
Aleksandar Janjušević je deo neumornih pesničkih ekspedicija koje posećuju škole, biblioteke, i organizuju brojne festivale za decu širom Srbije, ali krstare i susednim zemalja u kojima se govori naš jezik. Duhom avanturista, bez kojeg ne bi ni postao pesnik, sam je organizovao festival u Kragujevcu pod nazivom „Želim da budem dete”. Prve godine, 2019, na konkurs su stigla 52 dečja rada. Ove godine je čak 186 dečjih pesama bilo u konkurenciji za nagrade. Na spisku takmičara bilo je đaka iz čak 25 gradova Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, a u Kragujevac je stiglo i 15 pisaca za decu.
– Produkcija pesničkog stvaralaštva za decu je slaba, a dečji pesnici više nisu prisutni na televizijama kao nekada. Nisu ni popularni kao neke rijaliti zvezde. Zato festivali na kojima se pesnici druže s decom imaju ogroman značaj za popularizaciju poezije i pravih društvenih vrednosti. Moderne tehnologije su odveć prisutne u našim životima, a društvene mreže prosto bombarduju decu često neprimerenim, pa i opasnim sadržajima, zbog čega pisci za decu moraju da im izađu u susret, da im približe pisanu reč. Deci neko mora da kaže koliko je važno da steknu naviku i izgrade kulturu čitanja. Ne znam da li to roditelji mogu, da li imaju vremena da se i time bave. U haosu u kome živimo došli smo u situaciju da se pitamo da li deca više veruju „Tiktoku” ili mami i tati – upozorava Janjušević, otac Sofije (17) i Petra (11).
Za neke Janjuševićeve stihove napisane su muzičke kompozicije, a sve njegove pesme su, u saradnji sa Savezom slepih i slabovidih osoba, dobile i svoje zvučne formate, koji se nalaze u kragujevačkoj biblioteci i biblioteci „dr Milan Budimir” u Beogradu. Pojedine pesme su dostupne i na Brajevom pismu.
Brane Kartalovic Politika
