Policija je u okviru akcije „Armagedon” od početka godine širom Srbije uhapsila 48 osoba osumnjičenih za iskorišćavanje maloletnika u pornografske svrhe putem interneta. Od marta do novembra, pripadnici MUP-a izveli su pet velikih akcija hapšenja osumnjičenih pedofila.
Prema podacima MUP-a, Odeljenje za visokotehnološki kriminal je od 1. novembra 2020. do 1. marta 2022. podnelo 154 krivične prijave protiv 103 osobe zbog izvršenja 268 krivičnih dela protiv polne slobode na štetu maloletnih osoba. To je dvostruko više prijava u odnosu na 2019. i 2018, pokazuju podaci MUP-a.
U sredu, 17. novembra, iza rešetaka je završilo šest osoba iz Aranđelovca, Inđije, Zaječara, Valjeva, Bujanovca i Beograda. Među njima su bili mladići od dvadesetak godina, ali i starije osobe – jedan od uhapšenih ima 70 godina.
Svi oni su u telefonima i kompjuterima posedovali pornografski sadržaj maloletnika od sedam do 14 godina. Kako saznajemo, ova grupa bila je umrežena i međusobno su razmenjivali pornografski materijal. Policija ih tereti da su putem društvenih mreža sa svojih naloga stupali u komunikaciju sa maloletnim osobama, uznemiravali su decu tako što su im slali fotografije i video-zapise pornografske sadržine…
Nedelju dana ranije, uhapšena su četvorica osumnjičenih pedofila iz Beograda, Valjeva, Subotice i Novog Sada. Oni su preko „Vibera” razmenjivali pornografski materijal.
Ovogodišnja najveća akcija „Armagedon” dogodila se 2. marta. Tada je privedeno 14, a u dve akcije (5. aprila i 18. maja) uhapšeno je po 12 osumnjičenih koji su razmenjivali dečju pornografiju.
Akciju borbe protiv pedofila kodnog naziva „Armagedon”, policija u našoj zemlji uspešno sprovodi već 12 godina.
Širom Evrope juče je obeležen Dan borbe protiv seksualne eksploatacije dece kako bi se pažnja javnosti usmerila na opasnosti i posledice jednog od najtežih oblika kršenja ljudskih prava.
Zlostavljač deteta može da bude bilo ko. Ne može se izdvojiti ni jedna specifičnost u vezi sa počiniocem ovog krivičnog dela – ni nivo obrazovanja, ni geografsko poreklo, ni profesija, ni godine.
Kada je reč o seksualnom zlostavljanju dece u porodici, postoji rasprostranjena zabluda da se ovo krivično delo mahom dešava u malim sredinama. Međutim, istraživanja su pokazala da se događa i u više i u manje razvijenim, s tim da se u urbanijim sredinama ova tajna duže čuva, odnosno, mnogo se duže čeka na prijavu nasilja nad detetom.
Prema informacijama koje je prikupio „Incest trauma centar” – uzrast deteta kada je prvi put doživelo seksualno zlostavljanje u porodici je u proseku pet godina.
Žrtve u početku nisu svesne da trpe nasilje, majka je često i sama žrtva partnerskog maltretiranja pa nasilje ne prijavljuje, a u samo četiri odsto slučajeva zlostavljanje dece prijavi neka osoba van porodice.
„Veoma je važno da kada primetimo neke od znakova koji bi mogli da ukažu na maltretiranje dece, nešto povodom toga i preduzmemo. Nasilje uvek treba prijaviti, a sa detetom treba razgovarati, treba mu verovati i pružiti utočište i podršku. Izgovor da nismo dovoljno stručni ili da nismo u poziciji da pomognemo ne sme da postoji. Postoje institucije koje su tu da pruže pomoć, a koje dete ne može da kontaktira iz straha ili neznanja”, saopštili su iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu.
Uoči obeležavanja Dana borbe protiv seksualne eksploatacije dece, generalna sekretarka Saveta Evrope Marija Pejčinović Burić i islandska ministarka spoljnih poslova i predsedavajuća Komiteta ministara Saveta Evrope Tordis Kolbrun Rejkfjor Gilfadotir naglasile su potrebu da se osigura pravda za decu žrtve seksualnog zlostavljanja i eksploatacije kroz razvoj dečjih kuća u Evropi.
Dečja kuća je vodeći evropski model reagovanja na seksualno zlostavljanje dece koji koordinira paralelne krivične istrage i istrage o dobrobiti dece, stavlja sve relevantne službe pod jedan krov i na taj način pomaže da se izbegne reviktimizacija deteta, navodi se u saopštenju Saveta Evrope.
