Upotreba određenih antibiotika značajno je porasla u Srbiji tokom pandemije kovida 19 a naročito oni koji su osebno namenjeni za lečenje infekcija izazvanih bakterijama otpornim na druge lekove, uočeno je u studiji koju je sproveo Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
U Srbiji je tokom kovid pandemije, oko 75 odsto pozitivnih pacijenata na korona virus lečeno antibioticima.
– Antibiotici iz grupe cefalosporina su bili najčešće propisivani (30,1 odsto pacijenata) tokom pandemije, a sledio ih je azitromicin (26% pacijenata) – navodi se u izveštaju „Batuta“.
U studiji sprovedenoj analiziran je promet antibiotika u Srbiji od 2006. do 2021. godine na osnovu publikovanih podataka Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS).
– Ovaj period obuhvata i prve dve godine pandemije kovida 19 u Srbiji – 2020. i 2021. U studiji je uočeno da je upotreba određenih antibiotika značajno porasla tokom pandemije a naročito je važno da su neki među njima antibiotici koji su posebno namenjeni za lečenje infekcija izazvanih bakterijama otpornim na druge lekove. Njihova upotreba je pokazivala rastući trend tokom celog posmatranog šesnaestogodišnjeg perioda, ali je vrhunac dostigla upravo u godinama pandemije. S druge strane značajno je smanjena upotreba antibiotika koji su efektivni, a preporučeni su od strane SZO kao prvi izbor i sa slobodnim pristupom za empirijsko lečenje svakodnevnih infekcija (amoksicilin, cefaleksin, cefaklor, eritromicin, roksitromicin, gentamicin, amikacin) – navodi „Batut“.
Institut je 18. maja 2023. godine organizovao jednodnevni seminar sa temom „Potrošnja antimikrobnih sredstava i širenje rezistencije na više lekova kod bakterijskih infekcija: uticaj pandemije COVID-19“. Na seminaru je održano devet predavanja sa temama iz oblasti primene antimikrobnih lekova i otopornosti bakterija na antibiotike.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 2019. godine proglasila antimikrobnu rezistenciju (AMR) kao jednu od 10 najvećih globalnih pretnji po javno zdravlje, a u julu 2022. godine Evropska komisija je, zajedno sa državama članicama, identifikovala AMR kao jednu od tri najveće zdravstvene pretnje.
AMR je odgovorna za više od 35.000 smrtnih slučajeva svake godine u zemljama EU/EEA i značajno opterećuje zdravstveni sistem i povećava troškove lečenja.
Imajući u vidu rezultate domaćih istraživanja i istraživanja u svetu, iskustva iz različitih ustanova, a naročito ustanova najvišeg nivoa zdravstvene zaštite u Srbiji, nameće se zaključak da se rizik od pojave rezistentnih sojeva bakterija povećava i da je neophodno što pre racionalizovati upotrebu antibiotika kako čovečanstvo ne bi ušlo u tzv. postantibiotsku eru, odnosno period kada raspoloživi lekovi neće pokazivati efektivnost protiv bakterijskih uzročnika infekcija.
