Zima je pred vratima, a kriza udarila na svaki džep: Koliko košta zimska garderoba u seknd hendovima u Srbiji

Kako za Danas kaže jedna od mušterija seknd hendova iz Pančeva, nedavno se našla u situaciji da za sebe mora da nabavi crninu.

„Obilazila sam tržne centre i radnje u kojima sam obično kupovala brendove koje volim i shvatila da mi samo za crnu haljinu i kaput treba 30.000 dinara. Naravno da sam odustala. Obišla sam seknd hendove, našla neke komade koje mogu da nosim, rođake su pritekle u pomoć i donele ono što su imale, i nekako sam se snabdela za prvo vreme“, kaže ona i dodaje da nije imala predrasude prema radnjama polovne odeće ni pre, samo da nikada nije stigla da uđe i „preturi ponuđeni asortiman“.

Prema njenim rečima, našla je čak i odlične brendove koje inače nosi čitavog života, kao što su popularne „martinke“, koje nije kupila, ali jeste novu kožnu jaknu za 2.000 dinara.

„Odnela sam je na hemijsko čišćenje, crna boja nije spala, a jakna mi završava posao“, dodaje ta mušterija koju je „džep naterao u seknd hend“.

Dakle, od severa do juga Srbije svaki seknd hend ima svoje mušterije koje se tamo oblače za mnogo manje iznose od onih koje bi dali u „regularnim“ prodavnicama.

Zimska jakna 1.000 dinara u Subotici

U Subotici postoji veliki broj prodavnica polovne garderobe, koje su ekspanziju doživele poslednjih nekoliko godina.

U samom centru grada, u blizini Gradske kuće, nalaze se čak tri, dok ih je na obodima grada mnogo više.

Trenutno je kupcima na raspolaganju zimska garderoba, a cene su različite u zavisnosti od toga u kojim podavnicama pazare.

Naime, u Subotici pojedine radnje prodaju garderobu na kilogram, te su one među jeftinijima.
Druge imaju već tačno određene cene, dok je treći poslovni model takav da kada stigne “nova” kolekcija, cene budu poprilično velike za polovnu garderobu, te se potom daju popusti od 10, 20, pa sve do 50 odsto na ceo asortiman, nakon čega sledi jedinstvena cena za sve artikle u radnji koja se spušta sve do 50 dinara.

Trenutno se zimske jakne u radnjama koje imaju tačno određene cene mogu kupiti već od 520 dinara, a većina ih košta 1.000 dinara. U prodavnicama koje daju popuste, cena polovnih jakni se kreće od 1.500 do 3.000 dinara.

Kada su u pitanju kaputi, od tri prodavnice koje smo obišli, samo jedna ih je imala u ponudi, a njihova cena se kreće od 1.700 do 3.000 dinara.

Džemperi u pojedinim radnjama mogu da se kupe za 350 do 380 dinara, dok u prodavnicama sa popustima raspon cena ide od 650 do 1.500 dinara za polovni džemper.

Pantalone se, takođe, u pojedinim radnjama mogu kupiti već od 350 dinara, dok u prodavnicama sa popustima koštaju od 600 do 1.000 dinara.

Prodavci kažu da nisu primetili da se u poslednje vreme povećao ili smanjio broj kupaca, već da je njihov broj u prodavcinama uobičajen, ali da najveću gužvu očekuju kada krenu popusti, pogotovo u prazničnom periodu.

U Novom Sadu dobra roba mora da se plati, pa bila i polovna

Popularnost prodavnica polovne garderobe u Novom Sadu nikako ne jenjava, dapače, prodavci kažu da je sve više omladine koja dolazi jer su otrkrili da na ovaj način mogu doći do zanimljivog, a jeftinog komada odeće.

Jevrejska ulica u Novom Sadu centar je seknd hend tržišta u Novom Sadu. U nekoliko stotina metara ove ulice nalazi se čak sedam ovakvih prodavnica, a u njenoj okolini barem još toliko.

Novogodišnje kolekcije i popusti već su u izlozima, malo svečanije haljine, ali i tašne, ešarpe, cipele i muška odela.

„Nema nekih pravila, ljudi stalno dolaze. Jedino što primećujem je da ima sve više mlađih. Pre nekoliko godina većinom su stariji ljudi obilazili naše rafove, sada se situacija obrnula. Imamo i redovne kupce, koji znaju kada stiže nova roba, otprilike već su tu kad je raspakujemo“, kaže nam Elena, vlasnica jedne od radnji u centru Novog Sada.

Kako dodaje, garderoba stiže na veliko iz uvoza i izbor je raznolik. U prodavnici se posle sortira po vrsti i kvalitetu.

U radnjama je najjeftinija garderoba koja je ostala od leta, za 200 dinara mogu se birati majice, haljine ili šortsevi. Ruku na srce, sve najbolje je odavno probrano, pa ni ne vredi više od pomenutog novca.

Tržište polovne garderobe je veoma dinamično. Asortiman i cene se stalno menjaju, najčešće na nedeljnom novou, a akcije su svakodnevne. No, zna se i šta je dobra roba, pa tako neke pantalone nećete moći naći ispod 2.000 dinara, ili kožne jakne koje su više od 7.000 dinara.

Ono što je dobro jeste da su sniženja konstantna, sezona uvek traje u seknd hend prodavnicama, a na izlozima obično reklamiraju sniženja od 50 odsto.

One prodavnice sa kvalitenom i markiranom robom, zapravo će imati skoro sličnu cenu kao i jeftiniji butici nove garderobe, koji imaju sezonske popuste.

„Pojedini prodavci preteruju poslednje vreme. Cene su dosta podignute. Ono što je nekada bilo u proseku 700 dinara, sada je već 1.000, a brendirana garderoba često je i više od 1.500 dinara. Tražila sam kapute i tu su cene negde baš skupe, a vidi se da je odeća nošena. Dodam još 3.000 i kupim novo. Naravno ima i polovne robe ekstra kvalitete i odlično očuvane, ali do nje je teže doći, odmah nestane ili se pojavi na nekom od internet prodavnica“, rekla nam je Milana iz Novog Sada.

Zaključak je da se 200 ili 300 dinara može kupiti nekakva garderoba, ali ona najčešće i nije za nošenje, sem „po kući“. Za nešto što će vam zaista lepo i stajati, ipak treba izdvojiti manje ili oko jedne „crvene“.

U Zrenjaninu radnja do radnje

Sve podseća na devedesete u Zrenjaninu, zatvaraju se butici, pa čak i kineske prodavice, a otvaraju radnje sa polovnom robom.

Second hend radnje skoro su na svakom koraku u Zrenjaninu. Praktično su zavladale gradom.

I u ovakvim radnjama ne trguje se samo garderobom. Sve su popularnije radnje sa polovnom tehnikom, polovnim nameštajem, polovnim biciklima.

Nekim Zrenjanincima život se vrti oko polovnih stvari, počev od ponude na buvljoj pijaci, pa do prodavnica koje nude odeću, obuću, torbe i sportsku opremu.

U takvim radnjama, kažu nam zaposleni, prodaje se isključivo roba iz uvoza, „nošeno“ iz inostranstva.

Roba stiže u balama, zapakovana, dezinfikovana, pa se posle sortira i pegla i tako izlaže.

Na pitanje da li može da se ponudi neka nošena stvar i tako komisiono proda, odgovaraju odrično.

„Ne, nikako. Tako nešto nije moguće. Radimo isključivo uvoz“, jasna je jedna od prodavačica u zrenjaninskoj radnji polovne robe.

Interesovanja građana za ove radnje ne jenjava, kažu zbog standarda.

U Majdanpeku više nema blama

Danas prodavnica polovne garderobe ima na svakom koraku i za razliku od vremena kada su otvarane, ljudi se više ne stide da ovde kupuju.

Kažu da u seknd hendovima pronalaze kvalitetnu, atraktivnu i markiranu garderobu. I ne manje bitno, za mnogo manje para nego u ostalim prodavnicama garderobe.

Seknd hend radnje u majdanpečkoj opštini, ima ih i u Majdanpeku i u Donjem Milanovcu, podsećaju na slične u većim gradovima i imaju svoje redovne kupce.

„Ovde mogu da nađem lepe komade kojima ne fali ništa, po povoljnim cenama“, reče nam jedna žena koju smo zatekli u prodavnici polovne garderobe.

Od redovnih kupaca saznajemo da se u ovakvim prodavnicama može kupiti bezmalo sve – od svečanih do sportskih komada garderobe.

Ponekad se nađe neka manja greška na odeći, ali je ona uglavnom cela, bez rupa, čista, očuvana. Vrlo često i sa poznatom i priznatom robnom markom.

„Moram da budem iskrena i da priznam da, u početku kad su se tek pojavile sam bila jako skeptična i sumnjičava, nisam ni pogledala. Kad sam probila taj led ili zid predsrasuda, onda sam počela“, ističe mušterija.

Pantalone se mogu kupiti od 300 dinara pa naviše, toliko treba izdvojiti i za džemper, dok su jakne nešto skuplje – 500 dinara po komadu.

Ako sačekate još par dana, cena će pasti, pred pristizanje nove robe, pa se onda može pazariti i za 100 dinara po komadu.

U prodavnici su nam rekli da će sa novom isporukom sezonske garderobe i cene biti više i da će se, na primer, jakne i kaputi prodavati za 1.000 dinara.

I sa ovim poskupljenjem, cene su znatno niže, nego u konvencionalnim prodavnicama garderobe.

Oni kojima su i ovi iznosi veliki ili uživaju u kupovini i cenjkanju na buvljaku, opredeljuju se za takozvani buci – buc, odnosno kupovinu sa gomilica.

Osim domaćih prodavaca polovne robe, na pijacama i vašarima garderobu i obuću nude i prodavci iz obližnje Rumunije, po još povoljnijim cenama nego što su u radnjama polovne robe.

U Zaječaru više od 15 prodavnica, ali je velika borba za opstanak

U Zaječaru je više od 15 prodavnica polovne garderobe. Samo u glavnoj trgovačkoj ulici nalaze se četiri.
Kako za Danas kažu vlasnici ovih prodavnica, od početka rata u Ukrajini u Zaječaru je zatvoreno tri ili četiri.

„Mogu vam reći da je zaista teško da se opstane. Poskupeo je transport, gorivo – sve. A mi držimo cene iste kao i kada smo prodavnicu otvorili 2019. godine“, požalila nam se vlasnica jedne prodavnice polovne garderobe.

Prema njenim rečima cene variraju i „zavise od kvaliteta rode“.

„Jakne koštaju od 500 do 2.500 dinara. Ove najskuplje su samo par njih. Neka srednja cena je 1.200 do 1.500 dinara. Džemperi koštaju od 400 do 600 dinara, dok su kaputi od 1.500 do 2.500 dinara. Pantalone su od 400 do 700 dinara“, kazala je naša sagovornica.

Kako ona ističe za Danas, poskupljenje se očekuje, a već sada glavna rečenica mušterija je „samo nešto da pogledam“.

„Ljudi nemaju novca. Privreda ne radi, ljudi napuštaju grad, i zamislite da sada povećamo cene – možemo samo nakon toga da zatvorimo prodavnicu“, ističe ona.

Iz još jedne prodavnice polovne garderobe kažu da je sada u toku borba za opstanak na tržištu.

„Poskupela je kirija, a kod nas cene su ostale iste. Kaput je od 1.000 do 1.200 dinara, jakne su od 700 do 1.000 dinara, pantalone oko 600 dinara dok su džemperi oko 400“, ističe vlasnica i dodaje „da je teška situacija i da se svakodnevno bore kako da opstanu“.

Iz prodavnice polovne garderobe van centra grada kažu da su cene povećali za 10 odsto, ali da je mušterija sve manje.

„Pada promet svakodnevno. Džemperi su oko 250 dinara, jakne su oko 1.000 dinara, pantalone 350 dok su džemperi oko 250 dinara“, objašnjava ona.

Šabac: Među kupcima doktori, advokati, profesori

Iako u pojedinim šabačkim ulicama ima i po nekoliko seknd hend prodavnica, čini se da sve posluju dobro.
Prema rečim prodavaca, pazari su zadovoljavajući i nepromenjeni u odnosu na raniji period.

„Imam stalne kupce, kod mene pazare doktori, advokati i profesori. Više dolaze žene, jer nam je takav asortiman. Kupuju i ljudi sa sela, oni uglavnom uzimaju na veliko“, kaže za Danas Anita Đurđević, vlasnica jedne od maloprodaja polovne garderobe u Šapcu.

Napomnije da su muškarci, ipak, zahvalniji kupci jer tačno znaju šta žele, brzo biraju i ne zadržvaju se dugo.

Budući da je nastupio hladnij period, najviše se traži zimska garderoba.
Cena kaputa i jakni kreće se od 1.000 do 2.000 dinara, pantalone su 500 dinara, dok se džemperi mogu pazariti po ceni od 400 do 600 dinara.

Đurđević objašnjava da kupci, i pored povoljnih cena, umeju da budu veoma izbirljivi i zahtevni.
U najvećoj seknd hend prodavnici, koja se nalazi u centru Šapca, ističu da uvek imaju puno posla jer je veoma prometno.

„Cene kaputa kreću se od 2.000 do 3.000 dinara, jakne se mogu kupiti po ceni do 2.000 dinara, pantalone od 600 do 900, a džemperi su od 500 do 1.200 dinara. Važno je reći da imamo akcije, kada se roba prodaje po mnogo nižim cenama, pa se recimo do kraja kolekcije, sve što je ostalo može nabaviti za samo 100 ili 200 dinara“, objašnjava jedna od zaposlenih.

Dodaje da je karakteristčno to što u poslednje vreme, među kupcima, ima dosta mlađih osoba i tinejdžera, što ranije bije bio slučaj.

Seknd hend biznis cveta u Kragujevcu

Da Kragujevčani već godinama kupuju u seknd hend prodavnicama nije nikakva novina, ali da ovih radnji u Kragujevcu ima preko 60 svakako jeste.

Praktično se bar jedna takva radnja može pronaći u svakom naselju u gradu, a u centru ih ima desetak. Samo na vrhu glavne ulice ima ih dve, jedna preko puta druge i zaposleni kažu da im to do sada nije bio problem, jer robe u obe prodavnice ima za različitu klijentelu.

Doduše, u jednu roba stiže sredom, a u drugu petkom, pa zainteresovani kupci mogu lako preko ulice da „ocene“ pristigle krpice u drugoj radnji.

„Roba nam stiže petkom, u osam, a već u 7,15 se napravi red ispred radnje. Mahom su to iste mušterije koje žele odmah da proberu najbolje, ali i studenti za koje sam čula da kasnije tu robu preprodaju“, kaže radnica u jednom od seknd hend prodavnica.

Ona ističe da je promet konstantan već nekoliko godina, a da se u zadnje vreme čak osetio i mali pad jer generalno u sve prodavnice stiže nešto lošija roba, zbog prilika u svetu, ali je i velika konkurencija.

„U Kragujevcu ima preko 60 prodavnica ove vrste, po našim saznanjima. Možda u poslednjih nekoliko meseci se manje kupuje, ali nije ništa drastično. Mi se ne žalimo, iako smo znali i za bolje dane“, kaže sagovornica Danasa.

I zaista, seknd hend prodavnice u Kragujevcu se otvaraju gotovo na mesečnom nivou, a ima ih u ogromnim lokalima u nekadašnjim tržnim centrima, ali i u malim od svega nekoliko kvadrata.

U jednom od „luksuznijih“ za Danas navode da se promet od leta malo smanjio, jer su poskupljenja generalno uticala na sve, pa tako i na kupovinu polovne garderobe.

„Mi vam dođemo kao neka vrsta socijalne ustanove, jer kod nas kupuju svi, od čistačica do profesorki. U šali koleginica kaže da ono što su kladionice za muškarce, to su seknd hend prodavnice za žene“, ističu u ovoj prodavnici.

Objašnjavaju da kroz lokal svaki dan prođe mnogo mušterija, pretežno žena, a kada stigne roba, znalo je da dođe i do tuča.

„Pre neki dań su se dve gospođe posvađale oko nekih džempera, a letos se zamalo potukle oko majica. Najteže je bilo tokom korone kada neke mušterije dođu sa, a druge bez zaštitnih maski, pa se onda povede žestoka polemika ko treba da napusti lokal“, kaže naša sagovornica.

Da mušterija ima mnogo uverila se i reporterka Danasa, koja je u nekoliko seknd hendova zatekla najmanje po pet mušterija, koje su posvećeno birale stvari među rafovima.

„Ovo vam je kao potraga za blagom. Nikada ne znate šta ćete da pronađete. Ja sam kupila odlučnu jaknu, potpuno novu, sa etiketom“, objašnjava jedna od njih.

„Iskreno da vam kažem, u tržnim centrima je sve preskupo, ne znam ko im tamo kupuje. Ovde mogu da se nađu fine stvari za jeftine pare. Ima i škarta, naravno, ali to samo preskočim i idem dalje“, kaže druga Kragujevčanka.

Trenutno je najveća potražnja za zimskom garderobom, a cene su veoma povoljne. Zimska jakna košta 1.200 dinara, džemperi i pantalone od 400 do 450, dok se kaputi mogu naći po ceni od 1.000 do 1.200 dinara.

Užice: Za dve godine, prepolovljen broj seknd hend radnji

U Užicu postoje četiri seknd hend radnje, a isto toliko ih je zatvoreno tokom protekle dve godine zbog, kako za Danas objašnjavaju njihove bivše vlasnice, korone i nelojalne konkurencije.

„Kod nas najviše kupuju lekarke i profesorke, jer uvek nađu neki poseban odevni predmet, a ne žele da izgledaju uniformisano. One se ne libe da izaberu ono što im je potrebno, a znaju da prepoznaju kvalitet, dobre materijale i brendove“, kaže za Danas Silvana, vlasnica takve radnje u centru Užica, koju je otvrorila pre 11 godina.

Ona dodaje da roba potiče iz zemalja EU, najviše iz Nemačke i Mađarske, sa tamošnjih rasprodaja. U njenoj radnji, dodaje, prodaje se najčešće nova i etiketirana odeća, pa i ona koje je nošena, ali je kvalitetna i veoma dobro očuvana.

Zimske ženske i muške jakne koštaju od 500 do 2.500, farmerke i džemeri su od 500 do 800, majice od 200 do 450 dinara, a cene se, ističe, godinama nisu menjale, iako su, zbog krize, cene porasle u nabavci.

Ipak, dodaje, „ljudi sada kupuju manje, nego pre krize, jer novac troše na druge izdatke, pošto je sve poskupelo, od komunalnih usluga do namirnica, pa se odriču odeće“.

„Užice ima manje ovakvih radnji nego, primera radi, Kraljevo, Kruševac i drugi gradovi slične veličine. Čini mi se da su Užičani pomalo podozrivi prema ovakvim radnjama“, obašnjava naša sagovornica.

U njenu radnju, ističe, osim žena dolaze i muškarci za koje kaže da su „najbolji kupci“.
„Oni uđu i kažu konkretno šta im je potrebno i to kupe, a žene se premišljaju da li im sve to ide uz torbu, cipele ili drugaricu“, smeje se Silvana.

Sredovečni gospodin, koji je tražio da kupi pantalone, kaže da u toj radnji povremeno kupuje odeću.
„Ovde kupujem, jer su cene povoljnije, a odeća je kvalitetna, pa moja žena kaže da uvek dobro pazarim“, iskren je ovaj Užičanin.

U drugoj, manjoj radnji, u Ulici Dimitrija Tucovića, prodavačica kaže da „Užičani kupuju kao i pre krize“. Muške i ženske zimske jakne su od 1.200 do 1.400, džemperi 500 dinara, a ponedeljkom i subotom su i niže, kada su i velike gužve, jer se komad odeće odeće može kupiti za 100 dinara.

„Kupujem u ovakvim radnjama, jer mogu da nađem lepe, a jeftine stvari, pa čak firmirane i kvalitnje od onih u uobičajenim prodavnicama. Ima i kvalitenih odela za skijanje. Morate da dođete ponedeljkom u sedam ujutro, kada stiže roba i da budete spremni na veliku gužvu od oko tridesetak žena na ovako malom prostoru“, kaže Mira, ekonimistkinja iz Užica.

Niš: Ekonomska kriza se odrazila na promet

Prodavci u većini seknd šopova u Nišu saglasni su u oceni da se ekonomska kriza u tom gradu odrazila na promet u prodavnicama polovne garderobe.

„Mnogo je manje kupaca u odnosu na prošlu godinu. Sećam se da je pred prošlu zimu prodaja jakni bila odlična, a sad se ne sećam kad sam prodala neku. Najstrašnije je što ljudi ulaze gledaju robu, ali im je skupo da plate jaknu 1.500 dinara“, priča prodavačica Milica Pešić.

Njena koleginica iz obližnjeg seknd šopa kaže da je tokom leta bila bolja prodaja, ali da je verovatno razlog što je letnja garderoba jeftinija.

„Retko, baš retko neko kupi zimsku jaknu ili kaput. Prodaja džempera ide nešto bolje, ali sve u svemu ovo je veoma loš period za nas. Sve je poskupelo, pre svega komunalije, ali mi nemamo veću zaradu. Rešenje je ključ u bravu“, smatra ona.

Nišlijka Ksenija Mladenović, jedna od ljubiteljki kupovine u prodavnicama polovne robe, pak priča da i ona primećuje da je sve manje kupaca.

„Ranije kad stigne nova roba, uglavnom markirana, mnogo nas trči da vidi šta ima da se kupi. Sad više nije tako, ne znam zbog čega. Verovatno je inflacija uticala na kupovnu moć mojih sugrađana“, konstatuje ona.

Novi Pazar: Obući se od glave do pete za 5.000 dinara

U Novom Pazaru postoji nekoliko prodavnica polovne garderobe, ali je jedna velika najpopularnija u koju, osim žitelja ovog grada, često dolaze i stanovnici Raške, Kraljeva, Sjenice, Tutina i severa Kosova.

Polovna roba u Novi Pazar uglavnom stiže iz zemalja zapadne Evrope, najviše iz Nemačke, a kako se najčešće radi o kvalitetnoj odeći, neretko poznatih brendova, u seknd hend šopovima kupuju i imućniji.

Posebno su velike gužve pred sezone, kada vlasnici takvih radnji na rafove iznesu „nove kolekcije“ letnje i zimske garderobe.

Kupci nam kažu da talas poskupljenja nije mimoišao ni polovnu garderobu, ali da su cene u takvim prodavnicama i dalje višestruko povoljnije.

„Može da se kupe odlične kvalitetne jakne ili kaputi za 1.000 do 5.000 dinara, džemperi su nekoliko stotina do hiljadu dinara, pantalone oko 500 dinara, dukserice isto. Mogu se kupiti i čizme za do 1.000 dinara. Često su ti proizvodi u veoma dobrom stanju, a kvalitet je mnogo bolji nego kod garderobe koja stiže iz Kine ili Turske“, kaže nam devojka koja je stalni posetilac prodavnica polovne garderobe.

U Vranju situacija redovna

Seknd hend prodavnica ima desetak u Vranju, a zaposleni u njima su složni u oceni da nisu primetili povećanje broja mušterija zbog hroničnih poskupljenja i inflacije na globalnom nivou.

Uzimajući u obzir zimsku garderobu, kapute ćete u vranjskim seknd hend radnjama platiti od 200 do 2.400, zavisno od debljine i materijala.

Jakne staju od 200 do 1.600 dinara, džemperi od 50 do 600, a pantalone će vas koštati od 80 do 650 dinara, kažu za Danas zaposleni u ovim prodavnicama.

„Manje mušterija imamo od kada je nastupilo poskupljenje, ne više. Mislim da tek u buticima i prodavnicama u kojima se prodaje markirana garderoba nema kupaca“, govori radnica u jednom seknd hendu u Vranju.

„Posao je isti, nisam primetila neku bitnu razliku u prethodnih nekoliko meseci, u odnosu na period pre početka rata u Ukrajini, na primer“, kaže naša sagovornica, zaposlena u drugoj prodavnici nošene garderobe.

Stiče se utisak da je u Vranju loša ekonomska situacija uzela maha, te da, iz tog razloga, nema toliko kupaca koliko bi ih moglo biti, uzme li se u obzir svetska ekonomska kriza uzrokovana korona virusom i ratom u Ukrajini.

„Više mušterija nema sigurno, pitanje je samo da li ih ima manje nego ranije“, ističe jedna od radnica.