Kad živa u termometru iz dana u dan obara letnje rekorde, ne trpe samo ljudi već vrućine izrazito teško padaju i stoci. Na pašnjacima sunce prži zemlju, trave gotovo da nema, a domaćini su primorani da svakodnevno obezbeđuju dodatnu ishranu, svežu vodu i zaklon za životinje kako bi ublažili posledice visokih temperatura.
Stočari pod teretom sve većih troškova i dodatnog rada, pokušavajući da spasu i sebe i stoku od letnje nepogode koja menja pravila opstanka na selu.
Ovakve vremenske prilike imaju višestruke posledice. Krave muzare daju i do 50 odsto manje mleka, mada u štalama u pojilicama dobijaju svežu vodu i uobičajenu hranu.
– Ipak, zbog toplote slabije jedu i to se odražava na mlečnost, mada u stajama ima ventilatora i pravi se promaja da bi krave lakše podnele visoke temperature – kazao je Dragan Nikolić iz Čente za Dnevnik.
Magda Fekeč iz Trešnjevca ima ovce i goveda koje svakodnevno čoban vodi na ispašu i mora da vodi računa da budu u hladovini i u blizini cisterne s vodom, jer kanal iz koga se stoka napajala je suv.
– Suša povećava troškove tova, stvara više posla stočarima i unosi zabrinutost jer treba da obezbedimo hranu, a već sada je izvesno da kukuruza neće biti ni za silažu – kaže Magda.
– Velika je suša i u kanalu nema vode . I prošlo leto je bilo skoro isto kao i ovo, ali je u kanalu bilo vode. Sada je kanal presušio i imamo posao više jer moramo da do ispaše dovedemo cisternu sa vodom. Pri tome moramo voditi računa da voda ne bude ni hladna ni pregrejana, jer životinje kao i čovek reaguju, mogu da se razbole ukoliko ugrejane piju hladnu vodu. I posle ispaše ih dohranjujemo. Zemlja je suva, nema trave i životinjama nije dovoljna ispaša već traže dodatno još hrane. Tako da suša dodatno povećava troškove tova, stvara više posla stočarima i unosi zabrinutost jer u sušnom periodu treba da obezbedimo hranu, a već sada je izvesno da kukuruza neće biti ni za silažu – kazala je Fekeč.
Visoke dnevne temperature prave štetu na farmama pilića gde zbog toplote ima oko 15 odsto uginule živine. Umesto da utovljeno pile ima oko dva i po kilograma, na kraju tova teži oko 2,2 kilograma a kada izađu iz klanica pile bude oko dva kilograma teško.
Tovljač iz Česterega Dragan Ješić naveo je da pilići zbog vrućine i ventilacije slabije jedu i da zato na tržište ispručuju za 20 odsto manje mesa.
– Svaka farma beleži uginuća pilića zbog visokih temperatura i nikakva zaštita od vrućine im ne pomaže. Ne godi im ni toplota ni ventilacija. Slabije jedu i zato isporučujemo manje mesa klanicama. I potrošači to osete, jer svako voli da kupi veliko pile, a mi takvih nemamo – kazao je Ješić.
