Broj osoba u situaciji beskućništva u Srbiji je i dalje aposlutno nepoznat. Bez obzira na licitiranje broja ljudi bez krova nad glavom, na primer, beogradskih vlasti, nevladinih organizacija, nadležnih u državi, i dalje niko od njih nije u pravu. Prosto, tek će se saznati tačan broj ljudi sledećeg januara, tvrde u Republičkom zavodu za statistiku (RZS).
Republički zavod za statistiku (RZS) potvrdio je za Danas kako je obrada popisnih podataka o broju osoba u situaciji beskućništva u Republici Srbiji još u toku, te da do kraja 2023. godine nije planirano njihovo objavljivanje.
„Svakako je u planu da početkom naredne godine RZS obradi i objavi osnovne podatke o primarnim i sekundarnim beskućnicima“, obaveštavaju iz ove institucije.
Oni su saopštili i kako se terensko prikupljanje podataka za popis organizuje tako da svaki popisivač dobije precizno definisanu teritoriju na kojoj popisuje sve objekte i sva lica koja u tim objektima žive, te mogu samo da popišu sekundarne beskućnike, odnosno lica koja žive u objektima nastanjenim iz nužde.
„Popisivanje primarnih beskućnika organizovano je u popisu 2022. na isti način kao i u popisu 2011. jer ne postoji bolji metod za njihovo popisivanje u situaciji kada se popis sprovodi na tradicionalni način, `od vrata do vrata`, pošto se radi o licima bez krova nad glavom koja nemaju stalnu ili privremenu lokaciju na kojoj borave“ – navodeiz RZS za Danas.
foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)
Napominju i da zbog toga što „primarni“ beskućnici menjaju mesto na kojem borave, može doći do greške u prebrojavanju gde bi različiti popisivači popisali istu osobu više puta, pa se i u prošlogodišnjem popisu ova populacija merila samo podacima iz institucija socijalne zaštite.
,“Svesni smo činjenice da obuhvat ne može da bude potpun jer su se popisivala samo ona lica koja su u datom periodu bila smeštena ili su potražila pomoć u nekoj od nadležnih ustanova (prihvatilište/svratište)“, ističu oni.
Iz RZS-a navode kako su popis primarnih beskućnika organizovali u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Republičkim zavodom za socijalnu zaštitu i sa prihvatilištima, odnosno sa svim institucijama koje su nadležne za privremeni smeštaj beskućnika ili pružanje bilo kakvog vida pomoći ovim licima.
Osobe u situaciji beskućništva i civilni sektor
Podsećamo, na konferenciji za štampu koju su organizovala udruženja koja se bave pružanjem pomoći osobama u situaciji beskućništva povodom saopštenja predsednika Privremenog organa Grada Beograda, predstavnica udruženja ADRA Srbija prenela je kako je procena tog udruženja da samo u Beogradu ima više hiljada primarnih beskućnika.
Ostaje nejasno zašto nadležne institucije koje se bave merenjem beskućništva ili pružanjem pomoći najugroženijem delu stanovništva nisu zatražile pomoć civilnog sektora i nevladinih organizacija, bar u utvrđivanju približnog broja osoba bez bilo kakvog smeštaja, kako bi se znao okviran obim ove društvene katastrofe.
