„Sa pomeranjem sata treba prestati”, poručio je još pre šest godina tadašnji predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, nakon što se u onlajn anketi 84 odsto građana EU izjasnilo protiv ove prakse.

Junkerov predlog nije naišao na podršku nacionalnih lidera, koji su doveli u pitanje nadležnost Komisije da predloži takvu promenu, a posebno da nametne „kratak rok za njeno skupo sprovođenje”.

Tadašnji portugalski premijer Antonio Košta, koji je prošle godine postao predsednik Evropskog saveta, u potpunosti je odbacio tu ideju, pozivajući se na savet tehničkih stručnjaka koji su rekli da bi ta promena bila štetna za građane njegove zemlje. Grčka je takođe bila protiv promene.

Čak 84 odsto od 6,4 miliona Evropljana koji su učestvovali u javnoj konsultaciji Evropske komisije 2018. godine izjasnilo se da bi EU trebalo da ukine letnje računanje vremena. U martu 2019. godine Evropski parlament je velikom većinom glasao za ukidanje pomeranja sata od 2021. godine. Međutim, ova odluka još nije sprovedena.

Španija je pre par dana ponovo pokrenula zastareli predlog EU o ukidanju sezonskog pomeranja sata i zatražila od Brisela da ispuni obećanje o ukidanju letnjeg računanja vremena, piše Politiko.

„Kao što znate, satovi će se se ove nedelje ponovo pomeraju i, iskreno, više ne vidim smisao u tome“, rekao je španski premijer Pedro Sančez u video-snimku objavljenom u ponedeljak ujutru na mreži X.

„U svim anketama u kojima se pitaju Španci i Evropljani, većina je protiv pomeranja kazaljki“, rekao je, i dodao:

„Pored toga, postoji obilje naučnih dokaza koji pokazuju da to jedva da doprinosi uštedi energije, a negativno utiče na zdravlje i život ljudi“.

Ministri saobraćaja, telekomunikacija i energetike EU tradicionalno vode diskusije o politici promene računanja vremena, koja može da utiče na funkcionisanje jedinstvenog tržišta, na potrošnju energije i bezbednost u saobraćaju.

O toj temi nije bilo planirano da se raspravlja na ministarskom sastanku u ponedeljak u Luksemburgu, ali je, po dolasku na sastanak, španski državni sekretar za energetiku Žoan Grojzard najavio da je zatražio da se uvrsti na dnevni red.

„Energetski sistem se značajno menja, i važno je da ponovo otvorimo debatu kako bismo pronašli rešenje koje što bolje funkcioniše“, rekao je Grojzard.

Predstavnici severnih članica EU, uključujući Finsku i Poljsku, više puta su iznosili zabrinutost u vezi sa promenom vremena, pozivajući se na podatke koji pokazuju da ta praksa ima negativne fizičke ili mentalne efekte na oko 20 odsto evropske populacije.

O temi se raspravlja i u Nemačkoj, gde je studija zdravstvenog osiguranja pokazala da 29 odsto stanovništva oseća posledice nakon prelaska na letnje vreme.

Još uvek nema konsenzusa da li je bolje zadržati letnje ili zimsko računanje vremena. Evropska komisija pokušava da spreči stvaranje „vremenskih ostrva” unutar EU, kako bi celo tržište funkcionisalo usklađeno.

Zimsko računanje vremena u Evropi, pa samim tim i u Srbiji, počinje u nedelju, 26. oktobra. U noći između 25. i 26. oktobra, u 3 sata ujutru, časovnike ćemo pomeriti za jedan sat unazad, na 2 sata.
Ova promena, koja donosi više svetlosti ujutru i raniji mrak popodne, međutim, mnogima stvara probleme. Iako ćemo dobiti još jedan sat sna, kod mnogih se mogu javiti umor i poremećaji bioritma, upozoravaju stručnjaci.

Ušteda energije?

Prvo pomeranje sata na letnje računanje vremena uvedeno je tokom Prvog svetskog rata u Nemačkoj, Austro-Ugarskoj i SAD, kao mera uštede energije. Letnje računanje vremena je ponovo uvedeno 1974. godine iz istog razloga.

Ipak, studije su pokazale da je ušteda energije minimalna, dok su negativni efekti na zdravlje značajni. Zbog toga sve više država odlučuje da ukine ovu praksu.

Iako neki sektori, poput turizma i ugostiteljstva, mogu imati koristi od dužih dana, drugi, poput poljoprivrede i građevinarstva, mogu trpeti zbog promena u dnevnom ritmu i produktivnosti radnika.

Štetnost po zdravlje

Pomeranje računanja vremena, prema naučnim istraživanjima, može imati negativne posledice po zdravlje. Promene u lučenju melatonina tokom noći remete prirodni bioritam čoveka, što može povećati rizik od srčanog i moždanog udara. Osobe koje pate od hroničnih oboljenja, takođe, mogu osetiti još veći umor i neprijatnost tokom perioda prilagođavanja.

Ova promena posebno pogađa meteoropate, hronične bolesnike, ali i zdrave osobe koje osećaju posledice naglog pomeranja sata, jer sezonsko prilagođavanje vremena može da dovede do promene raspoloženja, razdražljivosti i nesanice.

Pored toga, mnogima će biti potrebno nekoliko dana, pa čak i dve nedelje, da se organizam navikne na novi režim.

Tokom zimskog računanja vremena mnogi ljudi se bude po mraku i po mraku završavaju radni dan, jer se smrkava mnogo ranije. Iako to može da podstakne bolji ritam spavanja i više odmora, kraći dani i manje sunčeve svetlosti često dovode do smanjene energije, pospanosti i teškoća sa koncentracijom. Promene u cirkadijalnom ritmu tokom ovog perioda mogu uticati na raspoloženje i produktivnost, naročito kod osoba osetljivih na manjak dnevne svetlosti.

Ko ne pomera kazaljke

Nekoliko država širom sveta odlučilo je da odustane od prakse pomeranja časovnika i zimskog računanja vremena. Među njima su Rusija, koja je 2014. godine ukinula ovu praksu, kao i Belorusija, Gruzija i Island.

U Sjedinjenim Američkim Državama, savezne države Arizona i Havaji ne primenjuju letnje računanje vremena, dok su kanadske provincije Saskačevan i Jukon usvojile trajno letnje vreme.

Zemlje poput Kine, Japana, Južne Koreje i većeg dela afričkog kontinenta, takođe, ne koriste letnje, već su stalno u režimu prirodnog, zimskog računanja vremena, prenosi Bi-Bi-Si.

Ove odluke su često motivisane istraživanjima koja ukazuju na negativne posledice pomeranja sata po zdravlje ljudi, kao i zbog minimalne uštede energije koje ova praksa donosi.

Srbija pomera kazaljke od 27. marta 1983, ali je pripremila novi zakon o računanju vremena, koji bi obezbedio usklađivanje sa evropskim standardima. Ipak, do konačne odluke o ukidanju pomeranja sata još uvek nije došlo.