Zakonska regulativa ne precizira šta u izdavaštvu mora biti objavljeno na kom pismu, knjige na latinici osiguravaju veći profit, neki su od zaključaka okruglog stola o statusu ćirilice u izdavaštvu.
Okrugli sto posvećen statusu ćirilice u izdavaštvu, druga stručna rasprava koju je upriličio Savet za srpski jezik, okupila je juče u Narodnoj biblioteci Srbije predstavnike akademskog miljea, medija, nekih uticajnih kuća izdavačke delatnosti s namerom da se u konstruktivnoj diskusiji sumiraju razlozi dominantne upotrebe latiničkog pisma u izdavaštvu, ali i šta treba učiniti da se osetno poveća broj ćiriličnih izdanja i korišćenje ćirilice uopšte. Kao podatak sa Sajma knjiga istaknuto je da je više od 80 odsto izdanja na ovoj međunarodnoj smotri u Beogradu bilo na latinici. Naglašeno je i da se generalno ćirilica u Srbiji danas ipak više koristi nego pre dve decenije. Sve vreme je provejavalo i iznova se nametalo pitanje zbog čega se izdavači uglavnom opredeljuju za latinično pismo, a izbegavaju ćirilično. Ta je nedoumica ostala bez konciznog odgovora, a među mogućim razlozima učesnici skupa navodili su latiničnu informatizaciju društva, ali i to što se računa da upotreba latinice osigurava veći profit srpskim izdavačima na regionalnom tržištu.
Budući da zapravo nemamo zakonsku regulativu koja određuje šta u izdavaštvu mora biti objavljeno ćirilicom, a šta ne mora, ova je tema za medije najprivlačnija a za stručnjake najizazovnija, i nadilazi okvire izdavačkog posla, konstatovao je na početku skupa Aleksandar Milanović, predsednik Saveta za srpski jezik.
– Manje više postojeći Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma sve što je u vezi sa odnosom pisama ostavlja u nekoj vrsti magle, zahvaljujući uvođenju odredbe o javnoj upotrebi, a da nikome nije zapravo ni jasno šta je javna upotreba ni jezika, ni pisma. Sve su to bili razlozi koji su na našim razgovorima u savetu doveli do zaključka da treba popričati s ljudima koji su u medijima, izdavaštvu, nauci, obrazovanju, da čujemo argumente i za primenu ćirilice, dominaciju ćirilice i za dominaciju latinice, za razloge koji uslovljavaju da se određeni medij ili izdavačka kuća opredeli za latinicu, a ne za ćirilicu, da konstruktivnim dijalogom dođemo do zaključaka koje bismo dalje mogli preneti Vladi Republike Srbije – ukazao je Milanović.
Pokazalo se da su na prvu raspravu saveta kojim rukovodi, posvećenu statusu ćirilice u medijima (održanu prošlog novembra), došli uglavnom predstavnici medija koji izlaze na ćirilici, a da je juče na poziv za razgovor o odnosu naših dvaju pisma u izdavaštvu odziv, nažalost, bio manji nego što su organizatori debate priželjkivali. Bili su tu predstavnici izdavačkih kuća „Laguna”, „Službeni glasnik”, „Klio”, Srpska književna zadruga… Moglo ih je biti značajno više. I iz toga savet može da izvede zaključke.
U toku rasprave tema je proširena i na oblast tehnologije, otvorila pitanje katalogizacije knjiga u bibliotekama. Pomenut je i problem izdavanja udžbenika.
– Jedino sa udžbenicima zakonska regulativa kaže skoro sve vrlo konkretno, a to je da udžbenici moraju biti štampani ćirilicom. Za sada to i jeste tako do univerzitetskog nivoa. Na univerzitetskom nivou i to se rasplinjuje. Znam za ogroman broj naših fakulteta koji štampaju svoje udžbenike latinicom. Prema tome, zakon očigledno donekle dopire, a odnekud više ne važi i čini mi se da to tako funkcioniše na svim ravnima. Da napravim paralelu – od 20. maja smo saznali da i ovaj Zakon o rodnoj ravnopravnosti važi u školama, a ne važi u medijima, što je vrlo čudna državna postavka koja se kroz zakone preliva na građane pa se svako od nas pita da li mora da poštuje ili ne mora da poštuje zakon, a praksa nas na to prosto i upućuje – ilustrovao je Milanović.
Šta činiti? Javnost i institucije mogu stalno da podsećaju na vrednost ćirilice, da kritički deluju prema obezvređivanju srpskog jezika, da donosiocima odluka kulturne politike na raznim nivoima daju predloge koji bi doprineli većoj upotrebi ćirilice u izdavaštvu, pojasnio je Zoran Avramović, član Saveta za srpski jezik.
– Odbrana osnovne identitetske vrednosti, kao što je i jezik i pismo, nalaže obavezu i javnu odgovornost da se odgovori na pitanje šta podstiče veće korišćenje latinice u izdavaštvu i kakva je uloga pravnog okvira i nadležnih donosilaca odluka u kulturi. Očekivanja Saveta za srpski jezik su da ova tema postane tema od javnog značaja i da bude stalno na dnevnom redu. Zatim da izdavačke organizacije koje više koriste latinicu preispitaju i eventualno uravnoteže odnos latinice i ćirilice u svojim edicijama. Da se poboljšaju zakoni i propisi kojima se uređuju ova pitanja, da nadležni državni organi učestvuju u traženju rešenja za bolji status ćirilice u izdavačkoj delatnosti, a savet će pratiti i analizirati stanje u oblasti upotrebe ćirilice u izdavačkom sektoru i oblikovaće predloge nadležnim institucijama za zaštitu i unapređivanje statusa srpskog pisma kao što i piše u odluci o formiranju ovog saveta – ističe Avramović.
