Iako ne zvuči kao mnogo bitno pitanje, decenijama su naučnici bili uvereni da se prsti na rukama i nogama u vodi smežuraju zato što spoljašnji sloj kože upije vodu i nabubri, ali nije tako.
Naime, taj sloj kože čvrsto je vezan za sloj ispod i ne može tek tako da se širi.
Osnovu za to verovanje stvorili su naučnici još 1935. godine jer su primetili da se prsti na nogama ili rukama neće smežurati nezavisno koliko dugo stoje u vodi ako im je određeni nerv oštećen. Tada su došli do zaključka da se to događa zbog reakcije vegetativnog nervnog sistema u telu koji je zadužen i za kucanje srca, disanje…
Neurolozi su sad skloni da veruju da to ima evolucionu pozadinu, odnosno prsti se smežuraju jer tako bolje prianjaju uz mokru površinu – lakše uhvate ribu, stabilniji su na vlažnim površinama i tako dalje.
Pre nekoliko godina urađen je niz istraživanja na tu temu. U jednom istraživanju zamolili su dobrovoljce da hvataju mokre i suve predmete u dva slučaja – ako su im prsti naborani od vode i ako su suvi. S naboranim prstima bili su puno brži u sakupljanju mokrih predmeta i to za otprilike 12 odsto, prenosi Vijesti.
Uporedili su to s gumama na automobilu. Ako su žljebovi dovoljno duboki, guma će dobro prianjati uz površinu. Svi znamo kakav je slučaj s ‘ćelavim gumama’.
Jednako je i s prstima. Ako imaju dublje žljebove voda će proći kroz njih i bolje će prianjati uz mokru površinu. Zaključak naučnika je taj da prsti u vodi ne nabubre već se smanje zbog krvnih sudova koji se u njima stežu pa se koža zbog toga nabere.
