Bolje je organski – koja NBA ekipa ima najbolju „domaću“ bazu?

Dok se ljubitelji košarke i mediji bave velikim transferima i potpisima, izgradnja tima kroz sopstvene odabire na draftu predstavlja prirodniji i ujedno teži način dolaska do uspeha. Najbolji primer za to su prvaci Denver nagetsi, čiji su nosioci od prvog dana deo franšize i zajedno su stasali za vrh. Ekipe koje takođe poseduju dobru osnovu sa igračima iz svog pogona su Orlando medžik, Oklahoma siti tander, Minesota timbervulvs i Majami hit.

Za razliku od evropskog sistema mlađih kategorija u okviru klubova, američki omladinski sport je organizovan kroz škole i univerzitete. Time se neguje duh amaterizma i značaj obrazovanja. Do individue je odluka da li će postati profesionalni sportista ili samo lokalna legenda.

Tek 1,2 posto igrača sa koledža završi u NBA ligi. Konkurenciju im prave i internacionalci. NBA priča svakog adolescenta kreće od ceremonije NBA drafta na kom se godišnje izgovori samo 60 imena. Prozvani dobijaju tu čast da izađu na binu, rukuju sa se kancelarom i dožive momenat dobrodošlice među najjače. Mnogima je taj trenutak i najsvetlija tačka u karijeri.

Što si viši pik, očekivanja su veća. Radi se o budućim nosiocima. Kako je pozicija na draftu niža, tako je veo senke sve neprozirniji, što je ujedno prilika da se dobrim radom i učenjem izboriš za sigurnu poziciju u ekipi. Time se ispisuju inspirativne životne priče nedraftovanih igrača, onih koje niko nije želeo.

Redovne su situacije da neki momci, naročito Evropljani, nikad ne završe u NBA, a prava drafta za njih se kroz trejdove razmenjuju od tima do tima.

Zatvoreni sistem NBA lige omogućava ciklične padove i uspone ekipa. Idealni sled događaja krenuo bi od čamotinje na dnu, skupljanja „bisera“ sa tog dna, zatim njihovo glancanje i onda isplivavanje na obasjanu površinu. Kad dođe do zasićenja, proces kreće iznova.

Bombastični trejdovi i potpisi slobodnih agenata donose instant pažnju medija i kvalitet uz manu kratkoročnosti i opterećenja po budžet. Rad ispod radara je teži, ali organski. Publika se veže za igrače praćenjem njihovog napretka od prvog dana, dok velika imena na drugim lokacijama žele da postanu deo te priče.

San Antonio sparsi i Golden stejt voriosi sa ukupno osam titula u 21. veku postavili su zlatni standard u takvom sistemu rada, a i u današnjem NBA postoje ekipe zasnovane na istom principu uz rezultate kao potporom.

Orlando medžik – Vučevićev odlazak pokazuje benefite

Magija je iz Orlanda isparila još negde 2012. godine, kada je tim sa Floride u Lejkerse ispratio Dvajta Hauarda, koji uz Penija Hardeveja i Šakila O’Nila čini tri velikana koje je Medžik pokupio na draftu.

Od tog trejda, u kojem su u Orlando stigli Nikola Vučević i Al Harnington, tim tavori u proseku, a često i ispod te granice. Ove sezone, ipak, naziru se obrisi rezultata dobrih izbora na draftu i rada sa mladim igračima.

Paolo Bankero opravdava prvi odabir na draftu 2022. godine. Ruki godine, ol-star u drugoj sezoni, učešće na Mundobasketu, više od 22 poena, pet skokova i skoro sedam asistencija po meču za uzlaznu putanju novog lidera franšize.

Godinu dana ranije, na draftu 2021. imali su čak dva izbora u prvih deset, pa su sa petog mesta izabrali Džejlena Sangsa, zvezdu Gonzage. Trejd Nikole Vučevića u Bulse obezbedio im je osmi odabir, odnosno Franca Vagnera.

Nemačko krilo je na krovu sveta sa tek 22 godine. Još je uprava Medžika iskoristila priliku za potpis starijeg brata Morica. Paolo i Franc su udarne igle napada, donoseći prosečno 42,7 poena ekipi iz meča u meč. Sags je treći po vremenu provedenom u igri sa prosečno 26,7 minuta po meču i proseku poena – 12,3.

Nažalost, ogromni pehovi su sprečili Džonatana Ajzaka da, uz Vagnera i Bankera, bude najstariji član „velike trojke“. Za razliku od njega, ogromno samopouzdanje omalenom i eksplozivnom Kolu Entoniju (15. pik, 2020), sinu bivšeg pleja Niksa Grega Entonija, donosi dvocifreni učinak.

Prošlog leta su u prvoj rundi drafta izabrani Džet Hauard (11. pik, 2023) i Entoni Blek (6. pik, 2023), ali tandem „brucoša“ još nije uspeo da se nametne ispred razigranih „apsolvenata“.

Orlando ima mogućnost da se bori za neko od prva četiri mesta

Minesota timbervulvs – kvartet za čvrstinu i kvalitet

„Vukovi“ predvođeni Entonijem Edvardsom i Karl Entonijem Taunsom su buknuli na prvo mesto Zapada u uvodnom delu sezone. Davno zaboravljene i retko dostizane visine za franšizu iz Mineapolisa.

Da su karijere rukovođene algoritmima NBA „2K“ igrica, Tauns bi trebalo da je na Jokićevoj i Embidovoj poziciji po individualnim priznanjima, NBA finalima i, što da ne, prstenom. Povrede, porodične tragedije u periodu korone, darmar epizoda Džimija Batlera na treninzima, pa i dobroćudni karakter sprečili su dominikanskog bisera da bude junak Mineapolisa.

Ulogu lidera preuzeo je Entoni Edvards. Rešenost, arogancija, smelost, atleticizam i talenat vidljiv sa Meseca svrstavaju ga u kandidate da postane ne samo lider franšize, već i zaštitno lice čitave lige. Evdards je „Vukove“ već u drugoj sezoni odveo do plej-ofa, gde su nalateli na buduće šampione – Nikolu Jokića i Denver nagetse.

Sem momaka nespornog kvaliteta, valja istaći tandem radnika zaslužnih za čvrstinu u odbrani i energiju tima – Naza Rida i Džejdena Mekdenijelsa.

Nedraftovan igrač 2019, Rid je prošao najteži put za koledž igrača u prodoru ka NBA sastavu. Od dvosmernog ugovora sa razvojnom filijalom Ajova vulsima, do trogodišnjeg ugovora od 42 miliona dolara. Rezerva je Goberu i Taunsu sa pristojnih 23 minuta, 12,7 poena i pet skokova po meču.

Posle složenog trejda u kojem je Denis Šreder otišao u Lejkerse, Džejden Mekdenijels je sa 28. mesta na draftu 2020. godine završio u Minesoti u koju se vratio i Riki Rubio. Kao posledicu ovog trejda, u „Vukove“ je godinu kasnije stigao Aleksej Pokuševski.

Srpski košarkaš je zbog povreda ispao iz kombinacija tima iz Minesote i sredinom ove sezone prosleđen je u Šarlot, gde je, uz Vasilija Micića, konačno ponovo počeo da igra ozbiljno. Mekdenijels je, u međuvremenu, izarastao u jednog od najcenjenijih defanzivaca u čitavoj ligi.

Majami hit – fabrika korisnih anonimusa

Po raspadu „Hitls“ trojca Džejms-Vejd-Boš, Majami je pod budnim okom velikog košarkaškog mudraca Peta Rajlija i njegovom produženom rukom Erikom Spolstrom stekao reputaciju franšize sa najuspšenijim rovarenjem korisnih igrača. Iz sezone u sezonu se pojavi neko novo ime iz razvojne lige, neželjena lutalica unapred proglašena limitiranom za NBA nivo.

Do antologijskog puta od plej-ina do finala sa Denverom, blistala su tri nedraftovana igrača – Kejleb Martin, Gejb Vinsent i Maks Strus. Pronašli su ih van domađaja radara van NBA horizonta, teritoriji zvanoj Razvojna liga, i načinili ih konstantnim članovima bekovske rotacije. Martin je ostao veran, dok su Strus i Vinsent promenili lokacije.

Dužeg staža, a isto bez prozivanja njegovog imena na ceremoniji odabira mladih igrača, od njih je šuter Dankan Robinson. Posle skromne ruki sezone 2018/19 sa 3,5 poena se raspucao do karijernog maksimuma od 13,5 poena sa 46 posto sa distance u „babl“ godini. Doduše, produktivnost mu je opala u poslednje vreme.

Najviša pozicija igrača u sastavu Majamija, a da ga je ta franšiza ujedno i draftovala je 13. mesto – Tajler Hiro 2019. godine. Bem Adebajo je uzet sa 14. mesta 2017, ruki Haime Hakez sa 18. pozicije, a Nikola Jović sa 27. mesta 2022. godine. Za svakog od njih Erik Spolstra nalazi mesto i ulogu.

Hiro tri sezone zaredom niže 20 poena u proseku ulazeći za klupe. Za te brojeve je nagrađen priznanjem najboljeg šestog igrača 2022. godine. Pitanje je kako bi se Jokić i družina snašli u velikom finalu da je Majami imao još jedno pouzdano oružje, pošto je Hiro bio teže povređen. Teret na leđima upornog Džimija Batlera bio bi lakši.

Sem bivšeg beka Kentakija i nekadašnji centar Džona Kaliparija Bem Adebajo je stub igre u reketu na obe strane terena, višestruki ol-star.

„Kalifornijski Duško Savanović“ Haime Hakez je odmah po dolasku u ligu prikazao raskošnu lepezu basketaških poteza u reketu uz pokoje atraktivno kucanje i posvećenost odbrani.

Nikola Jović se adaptirao na ratničku kulturu Majamija. Nekad i pretera sa borbenim žarom, pa dobije suspenziju. Srpski reprezentativac je i dalje projekat u nastajanju. Tek mu je druga godina u najjačoj ligi sveta, a sa statusom povremenog startera u Majamiju bi se sigurno ozbiljno nametnuo u slabijim i mlađim ekipama.

Uobičajeno, Hit je na granici između plej-ofa i plej-ina. To njima naravno nije važno.

Oklahoma siti tander – vrtić je konačno prešao u više razrede

Nagomilavanje pikova, tavorenje na dnu i odabir mogućih budućih nosilaca konačno daje rezultate po „gromove“. Nalik situaciji u Megi, mladim igračima je sve podređeno, samo nek rade i razvijaju se. Neizmerno poverenje i trpeljivost.

Čet Holmgren pokazuje zašto je s pravom izabran sa drugog mesta na draftu 2022. godine. Nesrećna okolnost je ta da mu je Viktor Vembanjama konkurent za ruki trofej. Samo nek radi na telu i biće sve moćniji, sve ostalo je prisutno.

Četov „klasić“ sa drafta Džejlen Vilijams zadivljuje snagom u kontaktu. Čini se da mu prodori ka košu bez čuvara na sebi nisu zanimljivi. Odabran sa 12. mesta 2022. je napredovao sa 14 pa 19 poena ove sezone.

„Australijski Bodiroga“ Džoš Gidi (6. pik, 2021) je u blagom padu u odnosu na vrhunsku prošlu sezonu. Svakako je na 11 poena sa preko šest skokova i četiri asistencije.

Sva trojica gorepomenutih imaju tek 22 godine.

Svoj manji ili veći doprinos daju Kijonte Džonson (50. pik, 2023), Kejšon Volas (10. pik preko Dalasa, 2023), Aron Vigins (55. pik 2023)…

Oklahomini dečaci dele emociju Minesotine ekipe usled ni po čemu očekivanog proboja do vrha Zapada. Sve do ol-star vikenda je Denver gledao ovim ekipama u leđa. Za sastav sa 24 godine u proseku i bez iskustva u plej-ofu (sem pojedinih veterana), stići poziciju za prednost domaćeg terena u doigravanju je veliki skok naviše.

Denver nagets – školski primer pametnog rada malog tržišta

O radu aktuelnih prvaka dovoljno govori činjenica da im je najbolji igrač u istoriji franšize odabran sa 41. mesta.

U startnoj petorci Denvera su tri njihova proizvoda. Nijedan od njih nije bio ime za koje su se otimali. Jokićeva priča nam je svima poznata. Njegovog partnera u ubitačnom pik end rolu Džamala Marija (6. pik, 2016) su čekali par godina da stane na noge – metaforički i bukvalno. Povreda leđa je od budućeg Durenta napravila od Majkla Portera Džuniora „mačku u džaku“ sa 14. mesta 2018. godine.

Odluka da se tim bude koncentrisan oko „Džokera“ uz šutere, defanzivce i atlete nije mogao da bude bolji po tim iz Kolorada. Doneo im je prsten. Taj trojac iz meča u meč donosi prosečno 62,6 poena, preko 16 asistencija i 23 skoka.

Tokom doigravanja se energijom, hrabrošću i odbranom istakao tada ruki Kristijan Braun (21. pik, 2022). Ove godine je Pejton Votson (30. pik preuzet od Oklahome, 2022) postao standardan član rotacije. Ruki Džulijan Stroter (29. pik preko Indijane, 2023) nije pretočio sjajna izdanja sa Letnje lige u regularnu sezonu, valja još adaptacije.

Tu su i Zik Nadži (22. pik, 2022), Džejlen Pinket (32. pik, 2023), Hanter Tajson (37. pik preuzet od Oklahome, 2023) i Vlatko Čančar (47. pik, 2017).

Nagetsi su posle ol-stara značajno podigli borbenu gotovost. Nižu pobede i grabe do prvog mesta na Zapadu na kraju regularnog dela sezone, pa u pohod na odbranu titule.

Mnoge dinastije i šamponski sastavi formirani su kroz draft. Počevši od neumoljivih Boston seltiksa iz 1960-ih, zatim „šoutajm“ Lejkersa sa Medžikom Džonsonom, Džejsmom Vortijem, Bajronom Skotom, Vladom Divcem, pa njihovih velikih rivala Seltiksa sa Birdom, Mekhejlom, Ejndžom… Legendarni Bulsi su krenuli sa Džordanom, dodavši Pipena, Grenta, Armstronga, Kukoča… Primera ima napretek kao dokaz da je organski princip najbolji.