Klimatske promene utiču na porast temperature zemljišta – ali u gradovima važe posebna pravila. Zašto se neki zagrevaju brže od drugih?
Nova studija razotkriva koliko veliku ulogu zelenilo ima u ublažavanju urbane toplote. U Evropi, ozelenjavanje u proseku “zaustavlja” oko 0,17 stepeni C zagrevanja zemljišta u gradovima tokom jedne decenije, utvrdila je grupa istraživača sa Univerziteta Jejl i Univerziteta u Nandžingu u svom radu objavljenom u časopisu Nature Communications Earth & Environment.
Temperatura tla u svetskim gradovima svake decenije se u proseku poveća za oko pola stepena Celzijusa – što je oko 30 odsto više nego u ruralnim područjima, Međutim, podaci o globalnim prosecima tek su deo jedne veće priče. Naime, nisu svi gradovi isti.
Vrele metropole
Poznato je da su urbane površine, često pokrivene betonom i ispresecane asfaltom, toplije od ruralnih. Ali uz pomoć višegodišnjih satelitskih podataka, američki i kineski tim uspeo je da modelira dugoročne, globalne obrasce – koristeći podatke iz ukupno 2080 urbanih zona širom sveta, u periodu od 2002. do 2021. godine.
Istraživanje se nije završilo samo na opsežnim merenjima, već su se uz pomoć matematičkih modela procenili i glavni uzroci temperaturnog rasta. Sasvim očekivano, kao vodeći uzročnik pokazale su se klimatske promene, tj. rast prosečne temperature vazduha. Ali to nije jedini faktor.
Rezultati istraživanja govore da veliki uticaj ima sama veličina grada, odnosno njegova površina: kako se navodi u radu, dnevna temperatura gradskog tla raste u toku jedne decenije u proseku za oko 0,4 stepena Celzijusa u manjim gradovima (manjim od 65 km²), ali 0,7 stepeni u metropolama (onim većim od 450 km²).
Poređenja radi, urbanizovana površina Beograda obuhvata oko 360 km².
Međutim, i u gradovima sličnih veličina postoje velike diskrepancije, sa naizgled neobičnim obrascem. Naime, kako se navodi u istraživanju, postoje vidne razlike i na nivou kontinenata, pa tako gradovi u Evropi beleže najmanji rast, a u Aziji najveći. Razlike među njima uopšte nisu zanemarljive: u proseku više od 0,2 stepena Celzijusa.
Mada ova brojka može izgledati malo, jer smo navikli da o temperaturi razmišljamo lokalno, i na dnevnoj bazi, u statistici važe drugačija pravila, posebno s obzirom da je ovde u igri više od 2000 lokaliteta. Ovakvo odstupanje od proseka ukazuje na nekakav zajednički uzrok, ili više njih. Zašto bi se urbano zemljište u Aziji zagrevalo u proseku brže nego ono u Evropi?
Jedan deo odgovora se nameće sam – u zemljama kao što su Kina i Indija ima nesrazmerno više novih urbanih zona nego u Evropi. Gledano iz satelita, urbani razvoj i izgradnja po prirodi “vuku” prosečni rast temperatura naviše.
Ključ? Zelenilo
Ali priča se ne završava tu. Matematički model koji su istraživači koristili otkrio je nezanemarljiv uticaj gradskog zelenila: u Evropi, u kojoj je ozelenjavanje gradova bilo širokog obima, model je pokazao da su ovi postupci smanjili rast prosečne dnevne temperature tla za oko 0,17 stepeni Celzijusa, tokom jedne decenije. Slično se izdvajaju i Japan i Novi Zeland, kao i neki gradovi u Kini.
Drugim rečima, ozelenjavanje, kao poznat metod ublažavanja posledica klimatskih promena, ima merljiv efekat i na temperaturu zemljišta.
U godinama koje dolaze, gradske i državne politike ozelenjavanja imaće samim tim podroban uticaj na kvalitet gradskog života. Da li ćemo živeti u koraku sa promenljivim uslovima, okruženi urbanim zelenilom, ili ćemo boraviti u usijanim betonskim “oazama”?
Kako se kotiraju gradovi u srbiji?
Istraživanje naučnika iz Jejla i Nandžinga nije se bavilo analizama konkretnih urbanih zona – ali se jeste oslonilo na pojedinačne podatke za svoje rezultate. Tako se u njihovoj bazi podataka mogu naći brojke i za različite gradove u Srbiji.
Ove brojke moraju se čitati sa razumevanjem: pošto se odnose na rast prosečne temperature zemljišta, one zavise i od one “početne” temperature 2002. godine (drugim rečima, ako je neko urbano zemljište pre 20 godina već bilo izrazito toplo, ono može pod istim uslovima iskusiti manji rast temperature od zemljišta koje je počelo sa niže tačke).
S tim otklonom u vidu, u podacima koje nudi ovo istraživanje Beograd beleži manji rast temperature od prosečnog (oko 0,3 stepena Celzijusa), ali su za Srbiju indikativni manji gradovi, kao što su Smederevo i Požarevac, u kojima su sateliti uočili natprosečno zagrevanje zemljišta s obzirom na njihovu veličinu. Zemljišta ova dva grada su prosečno za više od 0,5 stepeni Celzijusa toplija svake decenije.
