Rekovac slovi za nerazvijenu opštinu, sa izraženom migracijom u veće sredine. Ipak u opštini koju čini 31 naseljeno mesto ima mladih, koji svoju budućnost vide na plodnoj zemlji predaka, u pitomom Levču, poznatom po zasadima grožđa i voća.
Kako se deca i mladi druže i zabavljaju na Miholjskim susretima sela, u Velikoj Kruševici, ali i kada odu gosti iz susednih sela, proveravala je naša ekipa iz Jagodine.
U osnovnoj školi u Velikoj Kruševici ovog septembra samo jedan đak. Ipak dvorište je puno dece iz okolnih sela koja su došla da se druže, zabavljaju i slikaju.
“Najviše volim da se igram i izlazim napolje”, keže jedna devojčica i druga dodaje: „Pa lepo mi je, lepše nego u gradu. -Šta sve radiš kad dođeš u selo? -Pa igram se idem i tako.”
“Ja imam mojih troje, Nikoliju, Saru i Bogdana i u selu imamo baš puno dece, u školi od 1. do 4. ih ima desetoro i u vrtiću oko osmoro. Ne planiramo da odemo, jer tamo nam je lepo, deca imaju svež vazduh, igralište, baš im je lepo”, kaže Isidora Jovanović iz Kavadara.
Tokom decenija velika je bila migracija stanovništva iz seoskih u gradske sredine.Pojedina rekovačka sela su samo dvadesetak minuta udaljena od Kragujevca pa je mnogo onih koji su poslom u gradu a vikendom na svojim imanjima u selu.
“Deca vole da, tu je baba. Baba je isto živela u Kragujevcu, radila kao lekar, sad se vratila u penziju, sredila kuću, uživa tu, vratila se, unučići kod nje, eto tako2, kaže Uroš Marković iz Kragujevca.
“Ova manifestacija nas je pokrenula da se škola obnovi, obnovili smo jednu učionicu, napravili smo tu jednu prostoriju za zabavu mladih koji su na selu ostali, obnovili teren,k ošarkaško igralište i ponovo je počelo da živi naše školsko dvorište”, navodi Aleksandra Antonijević iz TO Rekovca.
Iako u srcu Šumadije i Srbije ovaj kraj ostaje bez ljudi i dece i ubrzano stari. Susreti sela jedan su od načina da se mladi okupe, druže i odluče da ostanu na ognjištu pradedova jer su upravo mladi najveće bogatstvo Levačkog kraja.
“Kroz ovu manifestaciju mi pokazujemo sve lepote ovog kraja, svo bogatstvo ovog kraja i svo izobilje koje može da dozove one koje vole selo da mu se i vrate i da eto pokažemo da naša Srbija ima taj najlepši deo, a to su sela”, smatra Mirjana Bićević, profesorka iz Rekovca.
“Moji planovi su da završim školu sad, nastavim fakultet i onda plan mi je da ostanem ovde da ne idem nigde. Tu vidim svoju perspektivu, navikli smo ovde rodili smo se tu i nekako tu nam je najbolje”, kaže Nina Nedeljković, iz Velike Kruševice.
Stefan Đorđević, iz Velike Kruševice je sada đak četvrte godine srednje škole veterine kaže da planira da nastavi život na selu: “Zbog zdravog života i mislim da bez sela nema života i napretka u Srbiji.”
Ono što ovde ljudi ističu kao prednost za život porodice je čist vazduh, zdrava priroda i činjenica da deca do škole i igrališta mogu bez pratnje roditelja.
