Više od 80 odsto tekstova na najčitanijim veb-sajtovima u Srbiji nije opisalo moguće opasnosti od upotrebe nekonvencionalnih tretmana – iz oblasti travarstva, kiropraktike i homeopatije – i nije preporučivalo da se konsultuje lekar. Nijedan od 182 teksta koji se našao na najposećenijim medijskim portalima tokom druge polovine prošle godine nije se pozivao na naučne studije, a tretmani nekonvencionalne medicine prikazivani su kao čarobni, dobri za opšte zdravlje i efikasni kod mnogih bolesti. Da bi opravdali upotrebu nekonvencionalnih tretmana, mediji su se pozivali na drevnost, prirodnost i praktičnost i oslanjali na „objašnjenja” koja sadrže besmislen pseudonaučni žargon i teško razumljive naučne termine, pokazuju rezultati istraživanja pod nazivom „Kako onlajn mediji u Srbiji izveštavaju o tradicionalnoj, komplementarnoj i alternativnoj medicini”, koje je uradio istraživački tim projekta „Reason4Health”, čiji je nosilac Filozofski fakultet u Beogradu. Istraživanje je sprovedeno uz podršku Fonda za nauku Republike Srbije, rukovoditelj projekta je dr Iris Žeželj, vanredna profesorka na Odeljenju za psihologiju, a istraživanje su sprovele i Aleksandra Lazić, Marija Petrović i Marija Branković.
Kako ističu autori ove studije, ovo istraživanje je važno jer izveštavanje o nekonvencionalnoj medicini u medijima treba da bude nepristrasno, sveobuhvatno i zasnovano na činjenicama da bi čitaoci mogli da donesu informisane odluke. Prakse tradicionalne, komplementarne i alternativne medicine mogu da se koriste umesto preporuka zvanične medicine ili zajedno s njima. Međutim, oslanjanje na nekonvencionalnu medicinu je u nekim slučajevima štetno po zdravlje jer može da izazove neželjene reakcije ili nas navede da odustanemo od proverenog tretmana koji bi zaista mogao da nam pomogne.
Analizirajući sadržaj tekstova, autorke ove studije došle su do zaključka da su biološki zasnovani tretmani, pre svega biljni lekovi, bili najčešća tema medijskih tekstova. Za skoro polovinu biološki ovih tretmana, mediji su tvrdili da potiču iz srpske ili ruske narodne medicine. Najčešće promovisani biološki zasnovani tretmani bili su sirupi, melemi, tinkture, čajevi i ulja od biljaka poput belog luka, eukaliptusa, kamilice, majčine dušice, nane, nevena, ruzmarina i sleza, a zatim cvetne esencije i napici od sastojaka kao što su đumbir, cvekla i ovas, med, mleko s kurkumom, kao i jabukovo sirće.
Prakse tradicionalne, komplementarne i alternativne medicine najčešće su predstavljane kao dobre za opšte zdravlje i blagostanje celog organizma. Njima su pripisivana čudotvorna svojstva tipa „čini čuda za organizam”, „deluje blagotvorno na telo, um i duh” i „obnavlja svaku ćeliju u telu”, a ponekad je isticano i da mogu da izleče mnogobrojne ili čak sve boljke. Nekonvencionalne prakse su predstavljane i kao dobre za „jačanje imuniteta” i „čišćenje organizma od toksina”. Međutim, često je isticano i da nekonvencionalnim praksama mogu da se ublaže ili izleče respiratorni problemi, poput kašlja, prehlade i gripa, kao i da su oni dobri i kod oboljenja srca i krvnih sudova, problema s varenjem, uroloških problema, malignih oboljenja, problema s kostima i mišićima, kožom, glavoboljom, menopauzom, telesnom težinom, mentalnim zdravljem… Autori ove studije ističu da je iznošenje ovakvih tvrdnji problematično jer se ljudi, ako neosnovano veruju da je neki lek ili tretman magičan i pomaže kod svih bolesti, mogu osetiti zaštićenim i odložiti ili izbegavati odlazak kod lekara i korišćenje tretmana specifičnih za njihovo stanje.
Da bi promovisali nekonvencionalne zdravstvene prakse, mediji su se najčešće pozivali na njihovu dugu tradiciju upotrebe i činjenicu da potiču „iz naroda”, pa su u tekstovima najčešće koristili fraze tipa „drevni recept naših baka”, „narodni lek star preko 5.000 godina”, „ovaj tretman je star koliko i ljudska rasa”. Mediji su popularizovali upotrebu tradicionalne, komplementarne i alternativne medicine, pozivajući se i na njenu prirodnost („prirodni antibiotik”) i praktičnost („najjeftiniji lek” i „bol prolazi za jedan dan”). Problem ovakvog izveštavanja, objašnjavaju autori studije, leži u tome što ljudi imaju sklonost da stvari koje im se predstave kao drevne ili tradicionalne prihvataju bez preispitivanja. Osim toga, mnogi pogrešno veruju da ono što je prirodno mora biti i dobro.
