Poslednjih dana ponovo su pokrenute spekulacije da bi vanredni parlamentarni izbori mogli da budu održani krajem ove ili početkom sledeće godine. Čak se ukazuje i na to da će biti održani istovremeno sa redovnim vojvođanskim i lokalnim izborima, a ne bi bilo iznenađenje ako bi i aktuelna beogradska vlast istog dana saznala koliku ima podršku žitelja glavnog grada. Na sve to, političku situaciju je dodatno podgrejala objava ministra iz Jedinstvene Srbije Radeta Baste, izabranog na predlog SPS-a, koji se na „Instagramu” založio da Beograd uvede sankcije Moskvi. Navodi da naša zemlja već plaća veliku cenu zbog neuvođenja sankcija Rusiji i da to postaje neizdrživo.
„Ja kao ministar privrede da gledam koliki se pritisak vrši na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a da mi ćutimo, to ne mogu da prihvatim. Zato sam za uvođenje sankcija Rusiji, stojim uz predsednika Vučića u odbrani državnih i nacionalnih interesa i imam apsolutno poverenje u njega. Zato od Vlade Srbije i svih ministara tražim da se izjasne povodom ovog pitanja”, poručio je ministar Basta. Svega sat vremena kasnije od ove izjave su se ogradili lider SPS-a Ivica Dačić i predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma, dok je Pokret socijalista zatražio Bastinu ostavku.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da bi to što je rekao Basta moglo da ugrozi odnose u vladajućoj koaliciji samo ukoliko bi postalo stav koalicionog partnera – SPS-a. Za „Politiku” ocenjuje da sa Bastinom izjavom treba prvo da se slože njegove stranačke kolege, a onda i koalicioni partner. „Ova izjava može da vodi u pravcu razmišljanja o parlamentarnim izborima, ali je veliko pitanje da li je baš toliko neslaganje oko vođenja državne politike. Dačić je stao uz predsednika Vučića, kao i Marković lider Jedinstvene Srbije iz koje dolazi Basta. Suviše njih se ogradilo od Baste da bi moglo da ima ozbiljnije implikacije to što je rekao. Što ipak ne znači da još više ne podgreva spekulacije o vanrednim izborima i pre roka koji je pominjan, 2024. godine”, kaže Dejan Vuk Stanković.
Nije prošlo ni godinu dana od poslednjih vanrednih parlamentarnih izbora, a gotovo cela opozicija se zalaže za novo odmeravanje snaga. Pojačana politička aktivnost može da ukazuje da je krenula nezvanična predizborna trka. Srpska napredna stranka najavljuje formiranje narodnog pokreta za odbranu države, nadstranačke organizacije na čije čelo je stao predsednik Srbije i lider SNS-a Aleksandar Vučić koji je u subotu obišao Vranje, Bujanovac, Trgovište, Bosilegrad i Vlasinsko jezero. Dan kasnije u Prokuplju i Leskovcu su miting održali predstavnici četiri parlamentarne političke partije – Nova Demokratska stranka Srbije, Dveri, Zavetnici i POKS. Istog dana u Kragujevcu su svoj politički skup imali lideri opozicionih stranaka Zdravko Ponoš, Nebojša Zelenović, Zoran Lutovac i Đorđe Pavićević.
Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa je u Novom Sadu izabrala lokalno rukovodstvo, dok je u Nišu u sklopu prerastanja pokreta „Ne davimo Beograd” u partiju Zeleno-levi front, zvanično otvorena kancelarija lokalnog odbora. Premijerka Ana Brnabić navela je da ne zna da li će biti održani vanredni izbori do kraja godine. „Da budem iskrena, ne znam kada će biti izbori. Radim, kao i svi u SNS-u, tako kao da će izbori biti sutra. Da u svakom trenutku možemo da izađemo pred naše građane, a da se ne postidimo, i pokažemo šta smo radili i koji su nam rezultati, ali i kao da će izbori biti u redovnom roku. Bez obzira na bilo kakve izbore dajemo sve od sebe svakog dana da Srbija ide napred”, poručila je Brnabićeva u nedelju.
Istog dana je potpredsednik SNS-a Miloš Vučević gostujući na TV Prva rekao da osnivanje pokreta nije uvod u vanredne parlamentarne izbore. „Ali to ne znači da neće biti parlamentarnih izbora sa lokalnim i pokrajinskim ili kad god. To je stvar političkog dogovora, kada bi neko rekao neće biti izbora, zaista zvuči besmisleno. Nije tema kada pričamo o formiranju narodnog pokreta za Srbiju neka izborna matematika i izborne procedure. Ali ako bude političkog dogovora da idemo ranije na birališta ići ćemo, ako ne – vlada će nastaviti da radi u punom mandatu”, kaže Vučević.
Lider SSP-a Dragan Đilas, ali i desna parlamentarna opozicija zatražili su vanredne izbore. Komentarišući ove navode Vučević kaže da „ako neko osporava politički legitimitet ove većine, pre svega govorim o odnosu na SNS”, da su oni uvek spremni da idu na birališta i da građani kažu ko je onaj ko ima podršku građana. Ukazao je da nas na jesen ili na proleće sledeće godine svakako čekaju lokalni i pokrajinski izbori.
Dodatnu neizvesnost u političku situaciju uneo je i evropski predlog za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Zbog toga će se i pitanje mogućih vanrednih parlamentarnih izbora sve češće postavljati. Pre formiranja nove vlade Srbije, u oktobru prošle godine, Aleksandar Vučić je izjavio da će treći po redu kabinet Ane Brnabić imati oročen mandat. I pre nego što su otkrivena imena ministara, rekao je da će vlada da prezimi „ovu zimu i možda sledeću zimu”.
Zanimljivo da ako se pogleda istorijat izbora poslednjih desetak godina, od kada je SNS na vlasti, nikada se na redovne, ali ni na vanredne izbore nije išlo u jesen ili zimu. SNS je došao na vlast 2012. godine u proleće i uvek je pobeđivao na izborima u proleće i rano leto. Dragan Đilas je ocenio da je mitingom SNS-a u Vranju formalno počela predizborna kampanja. Istakao je da SSP sanja Srbiju u Evropi i kao zemlju u kojoj „bahati političari i novobiznismeni ne mogu da rade šta hoće”. „Zemlju u kojoj cene ne rastu više od plata, u kojoj deca završavaju škole, a ne rade u fabrikama od 17. godine, zemlju bez mržnje, agresije, mi ćemo za naše snove morati da se izborimo”, poručio je Đilas.
Dragana Rakić, zamenica predsednika Demokratske stranke, koja je na prošlim izborima bila u koaliciji sa SSP-om, kaže da su slobodni i pošteni izbori rešenje za političke krize u demokratskim društvima. Za „Politiku” navodi da je u slučaju današnje Srbije, problem u tome što nemamo ni demokratiju, ni slobodne i poštene izbore. „U otetoj, totalitarnoj državi, izbori služe da se prebroji koliko glasova su vlast i njegove pristalice uspeli da namaknu različitim manipulacijama, pritiscima i klasičnom kupovinom. Protiv takvih režima, pokazalo se, najefikasniji metod borbe je udruživanje opozicionih stranaka i svih građana koji ne podržavaju vlast. To je ujedinjenje zarad zajedničkog cilja, a cilj je smena totalitarnog režima i stvaranje preduslova za održavanje pravih izbora, u kojim će se političke stranke ravnopravno nadmetati i građani slobodno birati”, kaže Rakićeva. Dodaje da je DS više puta ponovio da je spreman da sarađuje sa svim opozicionim strankama i pokretima koji su oštra opozicija i koji su spremni da svoje pojedinačne stranačke interese podrede ostvarenju zajedničkog cilja – smeni aktuelne vlasti.
Ipak, čini se da je političku scenu najviše zatalasalo održavanje mitinga širom Srbije parlamentarne desnice, a predsednik NDSS Miloš Jovanović izjavio je u Prokuplju da državotvorna opozicija traži da predsednik Vučić podnese ostavku i da se raspišu vanredni izbori na svim nivoima. A lider Dveri Boško Obradović za „Politiku” kaže da ove četiri parlamentarne stranke smatraju da je osim ostavke Vučića potrebno da istovremeno ode i kompletna Vlada Srbije, a da se istovremeno ide na vanredne predsedničke i parlamentarne izbore.
„Vladajući SNS nije na prošlim izborima kandidovao predaju KiM separatistima u Prištini, niti je obećavao da se država Srbija više neće protiviti ulasku lažne države Kosovo u sve međunarodne organizacije. S obzirom na to da Vučić i SNS takvu politiku nisu kandidovali na prošlim izborima, potrebno je da idemo na nove izbore na kojima će oni kandidovati upravo ovo što piše u francusko-nemačkom sporazumu, pa da vidimo šta će građani Srbije da kažu o tome”, navodi Obradović.
Biljana Đorđević: Insistiramo na razdvajanju
Funkcionerka zeleno-levog fronta i narodna poslanica Biljana Đorđević kaže da s obzirom na to da grade partiju na nacionalnom nivou i da se spremaju za parlamentarne izbore kad god da budu, veruje da će nakon narednih izbora ova organizacija imati više poslanika u Skupštini Srbije. „Ne možemo odustati od naših principa a oni su kontinuirano zalaganje za razvoj lokalne demokratije i razdvajanje izbora, jer spajanje izbora služi da se na svim izborima zapravo glasa o Vučiću kao nosiocu svih lista. Zbog toga insistiramo na razdvajanju redovnih lokalnih izbora 2024. godine od eventualnih vanrednih parlamentarnih izbora”, kaže Đorđevićeva za „Politiku”. Dodaje da je dosad vlast koristila prevremene parlamentarne izbore kao mehanizam zarobljavanja države.
