Na ulicama „Veterina Beograd” zbrinula oko 6.500 kućnih ljubimaca. – Za naknadu štete, koju su nanele nevlasničke životinje, gradu podneto 647 zahteva građana
U šest azila za smeštaj napuštenih pasa i mačaka koji su u nadležnosti „Veterine Beograd” krajem decembra nalazilo oko 2.700 pasa i oko 170 maca. Prema rečima Budimira Grubića, direktora Javnog komunalnog preduzeća „Veterina Beograd”, azili su smešteni u Padinskoj skeli, Ovči, Kovilovu, Obrenovcu, Zemunu i Rakovici, a broj životinja u njima varira jer se deo kuca i maca iz azila udomljava.
– Kada je reč o vlasničkim psima koji su napušteni i koji se pojavljuju na ulici, prošle godine zbrinuli smo njih oko 6.500, a oko 6.220 je sterilisano. Praksa je da se psi sa ulice sterilišu i vrate tamo gde su nađeni. Tamo o njima uglavnom brinu razna udruženja ili sugrađani. Uspeli smo u prethodnih 12 godina da broj napuštenih pasa u centru grada i nešto širem prostoru svedemo gotovo na nulu. Ideja nam je da sa tim poslom nastavimo i u prigradski opštinama, ali se tu suočavamo sa nizom problema. Jedan od tih problema jeste što često na našu teritoriju iz drugih gradova dovoze napuštene pse. Primer za to su nam sela oko Mladenovca, kopovi u Lazarevcu, a sličnih problema bilo je i u Surčinu. Dovoljno je da neko iz vozila izbaci skotnu ženku psa i da vi za godinu i po dana na toj lokaciji imate poteškoća – rekao je Grubić.
On je istakao da se u „Veterini” ne bave samo sterilizacijom, nego i lečenjem bolesnih životinja, hospitalizacijom, hirurgijom, i da su u odnosu na druge veterinarske ustanove mnogo povoljniji.
– Broj pasa na ulici se iz godinu u godinu smanjuje, ali i dalje imamo nesavesne vlasnike koji ga, čim im ljubimac „dosadi”, izbace na ulicu. Naglašavam da to nisu nikakve lutalice, već psi koje su napustili vlasnici. Oni uglavnom nisu vakcinisani, a to znači i čipovani, zbog čega je teško ući u trag vlasniku. Nedavno smo imali situaciju da je pas ujeo unuka i dedu u Višnjici i da je prijavljeno da je to uradio napušten pas. Ispostavilo se da je pas istrčao iz dvorišta i da je imao vlasnika, ali da nije čipovan – naglašava on.
To da li je pas vlasnički ili nije važno je kada je reč o naplati štete. Jer, ako su pas ili mačka napušteni, zahtev za naknadu štete upućuje se gradu.
U poslednje vreme, kaže Grubić, pojavile su se dve advokatske kancelarije koje su delile vizitkarte sugrađanima da ih u slučaju napada psa ili mačke zastupaju.
– Kada smo primetili tu pojavu, morali smo i javno da reagujemo, posle čega se broj prijava ipak smanjio – naglasio je Grubić.
Kako su nam odgovorili iz Sekretarijata za komunalne i stambene poslove, prošle godine je za naknadu štete, koju su naneli navodno nevlasnički psi (lutalice) ili nevlasničke mačke, gradu podneto 647 zahteva građana.
– Najviše zahteva građana odnosilo se na povrede koje su zadobili u rubnim gradskim opštinama. Po osnovu zaključenih ugovora o poravnanju za naknadu nematerijalne štete zbog povreda nanesenih od nevlasničkih pasa, prošle godine je iz budžeta grada isplaćeno 15.866.500 dinara. Pre dve godine podnete su 683 prijave za naknadu štete. Tada je iz gradske kase za tu namenu isplaćeno 21.397.000 dinara. Sa manjim oscilacijama, broj podnetih zahteva sugrađana održava se na istom godišnjem nivou – kažu u sekretarijatu.
A da bi zahtev za naknadu štete zbog ujeda bio razmatran, potrebno je priložiti medicinsku dokumentaciju sa opisom povreda i potrebnim medicinskim podacima. To su jedini relevantni dokazi da je reč o povredama koje su naneli nevlasnički psi.
– Takođe, hvatanje životinje koja je nanela povredu i ustanovljavanje njenog vlasničkog statusa je od izuzetnog značaja za ceo postupak naknade štete, naročito kada je reč o sprečavanju mogućih zloupotreba – naglašavaju u sekretarijatu.
