Ekološka tranzicija je regionalni izazov, a upoređivanje Niša sa susednim gradovima u Severnoj Makedoniji, Bugarskoj i Rumuniji može pružiti dragocene uvide i inspiraciju za bržu implementaciju održivih rešenja.
Dok Niš deli slične probleme sa Sofijom, Skopljem i Temišvarom, postoje i primeri dobre prakse iz ovih gradova koji mogu poslužiti kao jasan putokaz za projektovanje zdravije budućnosti.
Sofija (Bugarska): Tranzicija ka masovnom javnom prevozu
Sofija, iako metropola sa značajnim problemom zagađenja vazduha, posebno tokom zime, napravila je veliki iskorak u razvoju zelenog javnog prevoza. Bugarska prestonica je masovno ulagala u električne trolejbuse i tramvaje, te je značajno proširila metro mrežu.
- Lekcija za Niš: Niš, iako manji, mora da prepozna javni prevoz kao temelj za smanjenje zagađenja iz saobraćaja. Umesto kupovine autobusa na dizel, prelazak na električne autobuse ili gasni pogon za ceo gradski vozni park je nužnost. Sofijin primer pokazuje da je masivna državna i EU podrška ključna za ovakve projekte. Takođe, Sofija aktivno promoviše biciklističke staze kao integralni deo gradske infrastrukture, što bi Niš mogao da primeni duž Nišave.
Skoplje (Severna Makedonija): Borba protiv ložišta i finansiranje efikasnosti
Skoplje se godinama bori sa verovatno najvećim problemom zagađenja vazduha u regionu, uglavnom zbog geografije i intenzivnog korišćenja čvrstih goriva za grejanje. Međutim, makedonski glavni grad aktivno uvodi mere za rešavanje ovog problema.
- Lekcija za Niš: Skoplje je ponudilo agresivne subvencije građanima za zamenu neefikasnih peći i individualnih ložišta novim, ekološki prihvatljivim sistemima grejanja (inverter klime, gas, toplotne pumpe). Takođe, koriste detaljan monitoring i brzo obaveštavanje građana o kritičnom zagađenju. Niš mora pojačati napore u sufinansiranju energetske efikasnosti domaćinstava i uvesti strože kontrole za prodaju i upotrebu visoko zagađujućih vrsta uglja i ogreva.
Temišvar (Rumunija): Održivo upravljanje otpadom i zelene površine
Temišvar, koji je bio Evropska prestonica kulture, stavlja snažan akcenat na upravljanje otpadom i proširenje zelenih površina. Rumunski grad je, uz pomoć EU fondova, značajno unapredio sistem primarne selekcije otpada i reciklažnu infrastrukturu, te ima daleko veće stope reciklaže od Niša.
- Lekcija za Niš: Niš mora da ubrza reformu u sektoru otpada. Potrebno je postavljanje daleko većeg broja kontejnera za separaciju, a grad treba da uvede efikasniji sistem naplate koji bi podsticao građane da smanjuju otpad i recikliraju. Temišvar takođe ulaže u pošumljavanje i stvaranje novih parkova unutar gradske zone, što je direktna mera za smanjenje zagađenja i poboljšanje kvaliteta života. Niš ima veliki potencijal u urbanim parkovima i uređenju obala Nišave.
Projektovano stanje u Nišu
Uporedna analiza pokazuje da Niš ima tri ključna prioritetna područja gde mora da se ugleda na komšije:
- Javni prevoz: Masovna elektrifikacija i subvencionisanje e-mobilnosti po uzoru na Sofiju.
- Grejanje: Agresivna subvenciona politika za zamenu ložišta i širenje daljinskog grejanja, sledeći primer Skoplja.
- Otpad: Izgradnja moderne infrastrukture za reciklažu i striktno sprovođenje primarne selekcije otpada, slično Temišvaru.
Usvajanjem ovih najboljih regionalnih praksi, Niš bi mogao da ubrza svoju ekološku tranziciju i da za nekoliko godina značajno smanji nivo zagađenja vazduha, poboljša upravljanje otpadom i stvori zdravije okruženje za svoje građane, istovremeno privlačeći zelene investicije i pozicionirajući se kao lider održivog razvoja u regionu.
