U poslednje dve nedelje, skoro da nije bilo dana da se nije dogodio neki incident koji je uključivao hladno ili vatreno oružje. Koliko je oružja u Srbiji u rukama civila?
Ta brojka je velika, pa čak ni nadležne institucije ne govore o preciznim podacima.
Treći smo, zajedno sa Crnom Gorom, sa 39 komada oružja na 100 stanovnika – procena je švajcarskog istraživanja „Small Arms Survey“ iz 2018. godine. U apsolutnim brojkama, to je, prema ovom istraživanju, za Srbiju više od 2.700.000 komada, gde je oko 1.500.000 neregistrovano.
Sjedinjene Američke Države su prve sa 120 komada na 100 stanovnika, dakle više oružja nego što ima punoletnih građana. Na drugom mestu je Jemen, sa 53 komada na 100 ljudi, što je za očekivati zbog građanskog rata.
Visoko treće mesto dele Srbija i Crna Gora. Međutim, neki stručnjaci za bezbednost sa kojima smo razgovarali ne slažu se sa ovakvom procenom.
Mnogo kritika ispratilo je to švajcarsko istraživanje, međutim, mnogo se i nagađa, jer takve podatke nadležni nisu objavljivali do sada. Nakon majskih tragedija 2023. godine, objavljeno je da je u posedu građana i pravnih lica bilo nešto više od 766.000 komada oružja.
Za nelegalno naoružanje od njih nemamo podatke. Kako su iz MUP-a i sami isticali, da znaju koliko ima nelegalnog naoružanja, oduzeli bi ga i tog problema više ne bi bilo. A posle oružanih sukoba, u javnosti je glavna tema dostupnost naoružanja i da li se to moglo sprečiti. Policija povremeno sprovodi akcije razoružavanja civila, jednu takvu imali smo prošle godine.
Jedna od najuspešnijih akcija legalizacije naoružanja bila je 2003. godine, kada je predato ili registrovano skoro 83.000 komada oružja. Usledile su takve akcije, ali manjeg obima.
U poslednjoj akciji 82.000 komada oružja, a kad se dodaju minsko-eksplozivna sredstva broji se više od 108.000. Te brojke pokazuju da je reč o do sada najuspešnijoj akciji razoružavanja MUP-a.
Ova tema nam je važna i u svetlu poslednjeg istraživanja Centra za kontrolu malokalibarskog i lakog naoružanja u Jugoistočnoj Evropi za poslednji kvartal 2023. godine. Izveštaj je pokazao da u Srbiji u proseku retko koji dan prođe bez oružanog incidenta. Od oktobra do decembra bilo ih je 113, a od toga prednjače:
Trideset dva slučaja zaplene nelegalnog oružja (Devet pištolja, četiri eksploziva, dve puške).
Trideset pet oružanih incidenata u kriminalnom kontekstu (11 oružanih pljački, sedam slučaja organizovanog kriminala).
Slični problemi i u regionu. Po broju incidenata vatrenim oružijem blizu su Bosna i Hercegovina, Albanija i Srbija. Kosovo posmatrano zasebno ima najlošije rezultate sa 238 oružanih incidenata, najbolje iz regiona stoji Crna Gora, a još bolja je Moldavija koja je ušla u analizu.
Ako pričamo o razoružavanju, akcije MUP-a su dale neke rezultate, ali, broj nelegalnog oružja u rukama civila i dalje je pod velikim znakom pitanja.
