Skorašnja smrt dve fabričke radnice u Srbiji izazivala je ozbiljnu zabrinutost u javnosti oko toga u kakvim uslovima se radi u domaćim industrijskim postrojenjima i da li se propisi o bezbednosti na radu poštuju.
Naime, 1. marta radnica nemačke fabrike Leoni u Kraljevu D.R. preminula je četiri dana nakon što se povredila na svom radnom mestu. Dok poslovodstvo tvrdi da je do povrede došlo prilikom slučajnog spoticanja i pada, neke njene kolege tvrde da je preminula upravo zbog povrede nastale usled obavljanja posla.
Oni se žale i da trpe veliki pritisak tokom rada, da smene često traju i po 10 sati, da im se ubrzava radna traka i od njih očekuje da ostanu da rade još dva sata posle završene smene bez novčane naknade za prekovremeni rad zbog toga što “target nije ostvaren”.
Dva dana kasnije, na svom radnom mestu, preminula je radnica turske kompanije Aster tekstil u Nišu A. I. nakon što joj je pozlilo u hali zbog ozbiljnih srčanih smetnji.
Koleginica preminule radnice kazala je za portal N1 da se A. I. tog dana požalila da joj je loše, ali joj, kako je rekla, nadređeni nisu dopustili da napusti fabričku halu kako bi se javila lekaru u ambulanti koja se nalazi stotinak metara dalje, pa je posle nekog vremena kolabirala zbog čega je pozvana Hitna pomoć.
Poslovodstvo Aster tekstila izrazilo je žaljenje zbog smrti svoje radnice, potvrđujući da je preminula nakon što joj je pozlilo na radnom mestu, ali je negiralo nezvanične tvrdnje da A. I. nije bilo dopušteno da se javi lekaru.
Iz fabrike su naveli da je “koleginica iz neposrednog radnog okruženja preminule radnice primetila da A. I. deluje slabo, zbog čega ju je pitala da obavesti nadređene u kompaniji, kao i da pozovu Hitnu pomoć, sa čime se A. I. nije složila.
– Uprkos protivljenju A. I, koleginice koje su radile zajedno s njom procenile su da joj je potrebna zdravstvena pomoć, te su samostalno odlučile da o njenom stanju obaveste nadređene i lice za bezbednost i zdravlje na radu u kompaniji, koje je odmah pozvalo Hitnu pomoć – saopšteno je iz Aster tekstila.
Inače, grupa zaposlenih u toj fabrici se zbog uslova rada u avgustu prošle godine obratila inspektoratu za rad, tražeći da izvrše nadzor, ali rezultati nisu javno saopšteni.
Da je stanje kada je reč o uslovima rada i bezbednosti na poslu u Srbiji daleko od dobrog i zadovoljavajućeg ilustruju podaci o tome da je prošle godine zbog povreda na radu preminulo 45 osoba. Uz to zabeleženo je još 3.455 teških i 17.558 lakih povreda na radu.
Kao jedan od razloga zbog čega je u Srbiji u ovom segmentu prilično loše, upućeni navode nedostatak kontrole ponašanja neodgovornih poslodavaca zbog malog broja inspektora rada, čiji je broj nužno povećati.
Podaci pokazuju da je u proteklih desetak godina povreda na radu u Srbiji bilo zaista dosta a da su smrtni ishodi na žalost čest slučaj. Najviše ih je u fabrikama, na gradilištima i rudnicima.
Tako je prema podacima iz 2020. godine na radnom mestu smrtno stradalo 47 osoba od kojih su čak trećina bili zaposleni u građevinskom sektoru.
Smrtnih ishoda na radu na građevini bilo je 33 odsto, u industriji 19 odsto, poljoprivredi 16 odsto i u saobraćaju i skladištenju 16 odsto.
Inače, broj poginulih radnika je u toj godini smanjen u odnosu na period 2019. kada je stradalo njih 54. Do smanjenja nije došlo zbog većeg poštovanja pravila bezbednosti na radu i manjeg pritiska poslodavaca koji svoje zaposlene preopterećuju poslom već zbog smanjenja obima posla usled epidemije korona virusa.
U građevini, gde nastrada najviše radnika je utvrđeno da su najčešći uzroci povređivanja nebezbedan rad na visini i na nepropisno montiranim skelama, nekorišćenje propisanih sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu prvenstveno rad bez zaštitnog šlema i opasača, rad u nepropisno obezbeđenim iskopima i tako dalje.
Procenjuje se da godišnje na radu u Srbiji pogine više od 50 ljudi, odnosno svake sedmice život izgubi jedan radnik.
U našoj zemlji se dešavaju i rudarske nesreće koje odnose ljudske živote. Tako je prošle godine u nesreći u rudniku „Soko“ kod Sokobanje poginulo osam rudara, a 18 je povređeno. Razlog nesreće je zarušavanje uglja u otkopnoj komori i nagli prodor metana u radni prostor.
Rudar M.Š. poginuo je u rudniku uglja Resavica 2019. godine kada se na njega obrušila veća količina uglja. Rudar – nadzornik Ibarskih rudnika u Baljevcu Marijan Cvetković iz Raške poginuo je 2017.godine tokom kontrole vertikalnog okna. On se, tokom kontrole nalazio na merdevinama, kada je na njega pao komad stene. U svesnom stanju je izvučen iz jame, ali je nažalost ubrzo podlegao povredama.
Česte su nesreće i u srpskoj namenskoj industriji.
Dva radnika su poginula u julu 2017. godine u fabrici “Milan Blagojević namenska” u Lučanima kada je došlo do požara tehnološkog otpada.
U eksploziji u TRZ u Kragujevcu poginule su četiri osobe, dok je 30 ljudi povređeno. Među povređenima je bilo i 12 vatrogasaca iz Vatrogasno – spasilačke ekipe u Kragujevcu.
Zaposleni u valjevskom “Krušiku” poginuo je na radnom mestu, nakon što je zadobio teške telesne povrede dok je na presi radio na otkrivku košuljice mine.
Do nesreća je dolazilo i u maju 2015. u “Krušiku”, julu 2013. u čačanskoj “Slobodi”, decembru 2013. godine u “Krušiku” u junu 2012. u fabrici “Milan Blagojević” u Lučanima kada je svaki put na žalost dolazilo do povređivanja radnika, ali srećom niko u njima nije izgubio život.
U fabrici u naselju Leštane u Beogradu 23. novembra dogodila se eksplozija u kojoj su poginula dva radnika, dok je 16 povređeno. Ustanovljeno je da je došlo do eksplozije u magacinu površine od 240 kvadratnih metara u kome je bilo uskladišteno 500 raketa sa po 30 kilograma raketnog goriva.
