Svaka druga devojčica u romskim naseljima udata je ili živi u vanbračnoj zajednici, svaka šesta je stupila u brak i pre navršenog 15. rođendana, pa ne treba da čudi podatak da u našoj zemlji živi čak 108.000 devojčica i žena koje su se udale pre 18. godine.
Rani brakovi često dovode do prekidanja obrazovanja i maloletničkih trudnoća, o čemu ilustrativno govori podatak da svaka treća devojčica iz najsiromašnijih romskih naselja rađa dete pre punoletstva, a u porodilište ode i tri odsto devojčica iz opšte populacije, upozorava se u najnovijem izveštaju Unicefa pod nazivom „Dečji brak i adolescentne trudnoće u Srbiji”. Autori ovog izveštaja podsećaju da dečji brakovi u Srbiji najčešće pogađaju decu u romskim zajednicama, gde 56 odsto devojčica stupa u brak pre punoletstva, dok u opštoj populaciji šest odsto maloletnica stupa u dečji brak. Da je siromaštvo u uzročno-posledičnoj vezi sa ranim brakovima, govori i podatak da je petina devojčica iz najsiromašnijih slojeva društva stupila u brak pre navršene 18. godine, dok je u najbogatijem sloju taj procenat značajno manji i iznosi 0,7 odsto.
Autori ovog izveštaja ističu da Unicef od 2019. podržava rad Nacionalne koalicije za okončanje dečjih brakova i pruža podršku romskim organizacijama u zagovaranju okončanja dečjih brakova. Oni takođe podsećaju da potpuna zakonska zabrana dečjeg braka u Srbiji još uvek nije postignuta, jer postoji mogućnost sklapanja tzv. ranog braka sa 16 godina, uz prethodno odobrenje suda. Sa druge strane, većina dečjih brakova dešava se u „sivoj zoni”, jer se radi o neformalnim bračnim zajednicama, koje se ne sklapaju pred matičarem, a naročito zabrinjava stupanje u brak dece mlađe od 16. godina, koja su u još većoj meri izložena zdravstvenim rizicima koje nosi stupanje u intimne odnose i maloletničke trudnoće.
„Dečji brak predstavlja jedno od najtežih kršenja dečjih prava i nasilja prema deci sa složenim i dugotrajnim emocionalnim, fizičkim i socijalnim posledicama. Ta štetna praksa narušava sva prava deteta, naročito pravo na obrazovanje, zdravlje i slobodu izbora, povećava rizik od nasilja, siromaštva i zdravstvenih komplikacija i urušava potencijale za dobra celoživotna postignuća. Zdravstvene posledice ranog stupanja u dečje brakove i rane trudnoće podrazumevaju češće komplikacije tokom trudnoće i porođaja – pre svega spontane pobačaje i smrt novorođenčeta. Seksualna i reproduktivna prava devojčica i žena su u kontekstu dečjeg braka znatno narušena – one imaju manju kontrolu nad svojim reproduktivnim zdravljem u odnosu na žene koje stupaju u brak kao odrasle osobe. Podaci govore da dve trećine adolescentkinja koje su u braku ne koriste nikakvu kontracepciju, a među onima koje koriste, jedini metod je metod prekinutog snošaja koji je nedovoljno pouzdan i ne štiti od polno prenosivih bolesti. Devojčice i žene koje stupaju u brak na dečjem uzrastu češće zauzimaju stavove koji opravdavaju nasilje nad ženama – svaka peta žena iz romske populacije smatra da je prihvatljivo da je partner udari ako zanemaruje decu, dok je među ženama koje nisu stupile u dečji brak taj procenat svega 11 odsto”, navode autori ovog izveštaja.
Oni podsećaju da bi se predloženim izmenama zakona ukinula mogućnost sklapanja ranog braka i sankcionisali odrasli počinioci koji ulaze u brak sa detetom, odnosno svi koji posreduju u sklapanju dečjeg braka, omogućavaju ga ili na bilo koji način podstiču. Predloženim izmenama takođe bi se ukinula mogućnost sklapanja ranog braka sa navršenih 16 godina života, a kako se najveći broj sklopljenih dečjih brakova javlja među najsiromašnijim slojevima, na svim poljima treba sprovoditi rodno osetljive mere i aktivnosti za smanjenje siromaštva, te za prevazilaženje jaza i smanjivanje nejednakosti devojčica i žena.
„Potrebno je definisati dečji brak kao krivično delo protiv seksualne slobode maloletnika i hitno usvojiti predložene izmene Krivičnog zakonika, Porodičnog zakona i Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, kako bi se obezbedila potpuna pravna zaštita žrtava i odgovornost odraslih počinilaca i saučesnika. Takođe, neophodno je i ukinuti zakonsku mogućnost sklapanja braka sa 16 godina i krivično goniti sve odrasle osobe koje omogućavaju ili podstiču dečje brakove, uključujući i neformalne zajednice koje obuhvataju decu mlađu od 14 godina”, navode autori ovog izveštaja.
Planetarni podaci govore da svake svake godine 12 miliona devojčica u svetu stupi u brak pre 18. godine, a u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, 12 miliona devojčica od 15 do 19 godina i 770.000 devojčica do 15. godine rodi dete.
Škola je važna
Za smanjenje učestalosti dečjih brakova posebno je važno poboljšanje pristupa devojčica i žena romske nacionalnosti zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i ekonomskim prilikama. Takođe je važno da škole u periodima tranzicije kroz obrazovne cikluse, a posebno u periodu prelaska iz osnovnog u srednje obrazovanje, intenzivno prate, planiraju i pružaju podršku deci u riziku od osipanja i u tom procesu sarađuju sa drugim ustanovama obrazovanja i vaspitanja, centrima za socijalni rad, zdravstvenim ustanovama, međuresornim komisijama, organizacijama civilnog društva i svim drugim akterima. Osim toga, potrebno je u punoj meri primenjivati mere za podršku vraćanju u obrazovni sistem devojčica i žena koje su napustile obrazovanje usled udaje i ranog rađanja, zaključuje se u izveštaju Unicefa o dečjim brakovima.
