Zbog virusa čikungunja u Kini, gde je prijavljeno više od 7.000 slučajeva obolevanja, u određenim područjima u ovoj zemlji je preduzet čitav niz mera kako bi se sprečilo povećanje broja obolelih.
Budući da bolest prenose komarci i da dolazi do groznice i bolova u zglobovima koji mogu da traju godinama, najveći broj mera obuhvata one kojima se sprečava razmnožavanje ovih insekata, masovno prskanje dezinfekcionih sredstava, postavljanje mreža protiv komaraca… Pretpostavlja se da su obilne kiše i visoke temperature pogoršale pojavu velikog broja komaraca, a samim tim i prenosnika bolesti. Postoji rizik od širenja virusa čikungunja u evropskim zemljama zbog mogućnosti ulaska bolesti preko zaraženih putnika, prisustva kompetentnih vektora u mnogim zemljama (posebno oko obale Sredozemnog mora) i osetljivosti stanovništva.
U Beogradu u ovoj godini nije zabeležen nijedan slučaj obolevanja od čikunginje, a lekari smatraju da nismo ugroženi, iako uvek moramo da budemo na oprezu.
Kako ističe primarijus dr Slavica Maris, epidemiolog i načelnik Jedinice za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, bolest se karakteriše naglom pojavom groznice, jeze, glavobolje, mijalgije (bolovi u mišićima), mučnine, fotofobije (osetljivost na svetlo), onesposobljavajućih bolova u zglobovima i petehijalnog (tačkastog) ili makulopapuloznog osipa (promene u teksturi i boji kože).
Akutna faza traje oko 10 dana. Tipičan klinički znak bolesti je bol u zglobovima, ali su moguće i neurološke, hemoragijske i očne manifestacije.
– Hronična faza bolesti, koju karakteriše ponavljajući bol u zglobovima, pogađa uglavnom 30–40 odsto zaraženih. U nekim slučajevima može trajati godinama. Opšte komplikacije su retke i uključuju miokarditis (zapaljenje srčanog mišića), hepatitis (zapaljenje tkiva jetre) i očne i neurološke poremećaje. Retko se mogu registrovati smrtni ishodi od ove bolesti. Prenošenje infekcije na ljude nastaje ubodom zaraženog komarca. Komarci se zaraze prilikom sisanja krvi zaraženih ljudi ili divljih primata. Prenos sa majke na dete zabeležen je kod žena koje su razvile bolest u poslednjoj nedelji pre porođaja. Nema dokaza da se virus prenosi putem majčinog mleka. Nije registrovan prenos čikungunja virusa transfuzijom krvi i transplantacijom. Simptomi bolesti nastaju od prvog do 14 dana nakon uboda zaraženog komarca, u proseku od trećeg do sedmog dana – objasnila je dr Maris.
Vakcina protiv ovog virusa, kaže dr Maris, nije u širokoj primeni.
– Trenutno postoje dve vakcine protiv čikungunje koje su odobrene za primenu u nekoliko zemalja i/ili su preporučene za upotrebu kod populacija u riziku. Jedna je živa atenuisana vakcina (nazvana IXCHIQ), koja koristi oslabljeni oblik virusa čikungunje da bi podstakla imuni odgovor i pomogla u sprečavanju bolesti. Odobrena je za upotrebu kod osoba starijih od 18 godina, sa posebnom merom predostrožnosti kod primene ove vakcine kod osoba starijih od 65 godina. Daje se jedna doza vakcine. Druga je vakcina koja sadrži čestice slične virusu (nazvana VIMKUNYA), koja koristi molekul koji dovoljno podseća na virus da bi podstakao imuni odgovor i pomogao u sprečavanju bolesti. Ova vakcina ne koristi živi ili oslabljeni oblik virusa čikungunje. Odobrena je za upotrebu kod osoba starijih od 12 godina. Daje se jedna doza vakcine – naglasila je dr Maris.
Osetljivost na infekciju je opšta, ali osobe starije od 65 godina i one koje imaju pridružene bolesti, kao i bebe, imaju veći rizik za nastanak težeg oblika bolesti. Kod starijih osoba, bolovi u zglobovima mogu dovesti do sindroma hroničnog reumatoidnog artritisa. Meningoencefalitis (zapaljenje moždanih ovojnica i mozga) pogađa prvenstveno novorođenčad.
Jednom kada se osoba oporavi od infekcije čikungunja verovatno će imati doživotni imunitet protiv naknadnih infekcija virusom čikungunje.
– Virus čikungunja se može identifikovati korišćenjem tehnika nukleinske kiseline/genomske amplifikacije ili izolacije virusa tokom prve nedelje bolesti. Serološka dijagnoza se može postaviti detekcijom specifičnih antitela IgM u uzorku seruma od četiri do pet dana od početka bolesti. Specifična antitela IgM mogu postojati mnogo meseci, posebno kod pacijenata sa dugotrajnim bolovima u zglobovima – navodi naša sagovornica.
Bolest prvi put otkrivena u Tanzaniji
Čikungunja je infektivno oboljenje iz grupe zoonoza, koje se na ljude prenosi ubodom zaraženog komarca. Reč „čikungunja” znači „ono što se savija”, aluzija na položaj pacijenata koji pate. Virus čikungunja prvi put je izolovan i identifikovan u Tanzaniji 1953. godine. Virus čikungunja je RNA virus. Prouzrokovao je brojne epidemije u Africi i Aziji. U 2005. i 2006. godini došlo je do velike epidemije u Indijskom okeanu. „Uvezeni” slučajevi registrovani su u Aziji, Australiji, SAD, Kanadi i kontinentalnoj Evropi. Godine 2007. prvi put je u Evropi (Italija) registrovana autohtona infekcija virusom čikungunja. U Francuskoj su 2010. i 2014. prijavljeni autohtoni slučajevi. U decembru 2013. čikungunja se pojavila na Karibima i brzo se proširila u Americi. Sada se virus proširio na čitave (sup)tropske regione Amerike, Afrike i Azije.
Najefikasnije mere prevencije
Najefikasniji način prevencije je sprečiti ubod komarca.
• Prilikom boravka u prirodi i na otvorenom koristiti sredstva (repelente) koja odbijaju insekte, na otkrivenim delovima tela.
• Nositi odeću koja pokriva ruke i noge.
• U cilju smanjenja broja komaraca u zatvorenom prostoru koristiti zaštitne mreže na prozorima i preparate u vidu tableta, tečnosti…
• Najmanje jednom nedeljno treba isprazniti vodu iz posuda za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, kanti, buradi, limenki, ukrasnih bazena, ali i ukloniti odbačene gume i druge predmete u kojima može da se nakuplja stajaća voda.
