Prva izložba u Galeriji „Haos” u ovoj kalendarskoj godini, kako je to bivalo i godinama unazad, biće kolektivna – reč je o postavci „Likovnih dnevnika”. Svečano otvaranje biće upriličeno u utorak, 27. januara, u 20 sati.
Za ovu priliku je odabrano sedam umetnika različitih generacija i sasvim različitih vokacija, opredeljenja, poetika. Tu su – dobro poznata umetnica i ilustratorka Džoja Ratković Gavela, arheolog Aleksandar Palavestra, vajarka Tamara Rakić, diplomata Stanislas Pjere, umetnica i galeristkinja iz Novog Sada Maja Erdeljanin, primenjeni umetnik i vrsni ilustrator Aleksa Gajić i najmlađa među njima Nevena Ostojić. Sve njih povezuje potreba za beleženjem, intervencijom, zapisivanjem svojih putovanja kroz bogatstvo vizuelnih i duhovnih slojeva u svakom pojedinačnom njihovom razigranom i još neotkrivenom svetu.
Kako objašnjava Borka Božović, autorka izložbe i direktorka galerije, kao što je poznato u procesu svakog umetničkog stvaranja nalazi se potreba za istraživanjem, promišljanjem kako nešto rešiti, zabeležiti misao, emociju ili doživljaj pred kojim umetnici impulsivno, osmišljeno ili naknadno reaguju.
„Takvi intimni zapisi – rađeni najčešće crtačkim znakovima olovkom, ali i akvarelom, tušem, pastelima – svojevrsni su dnevnici sačuvani u blokovima, sveskama, blokčićima, beležnicama, tzv. moleskinima, ručno ili industrijski ukoričenim ili čak u kutijama. Sve su to tragovi stvaralačkih prosedea i namera umetnika i umetnica da razviju svoj izraz, da iskažu svoje emocije, svoja različita raspoloženja i preokupacije i dođu do željenih ishodišta. To su iznenađujuće lepa i iskrena svedočanstva o unutarnjem svetu i komunikacijama svesnog i nesvesnog, doživljenog i izmaštanog. To su likovne kreacije često skrivene od očiju javnosti”, piše ona u pratećem materijalu i dodaje: „Mi smo želeli da ih kroz jedan višegodišnji ciklus kojim uvek započinjemo program otkrivamo i pokažemo kako bi publika stekla što bolji uvid u procese likovnih intervencija. Ponekad su to vežbe ruke, a ponekad majstorski odrađena i gotova likovna dela.”
Može se pročitati i da su neke od knjiga brižljivo pravljene kao umetnički artefakti sa određenom namerom. Neke druge su građene kroz odabrane tematske cikluse, odgovarajućim tehnikama, sa dodatim tekstovima, kolažiranim detaljima itd. Većina predstavlja neobavezne zabeleške, neku vrstu vežbanki sa različitim sadržajima, ali sve predstavljeno je rudnik iz koga stvaralac crpi energiju i impulse za druga umetnička dela. Sve su to dragocena svedočanstva dijaloga vizuelnih stvaralaca sa unutrašnjim i spoljašnjim svetovima, sa temama koje ih zaokupljaju i provociraju, bilo da su crtani, slikani, kolažirani, zabeleženi u dahu, a nakon toga i na drugačiji način ostvareni kao brojni drugi likovni radovi.
Profesor Čedomir Vasić je u jednom tekstu naveo, a Borka Božović ga citira, da se „u njima krije najdublja suština jedne umetničke ličnosti”.
