Svetska meteorološka organizacija ističe da je porast nivoa mora eskalirajuća pretnja, koja zahteva sveobuhvatnu strategiju.
“Od predindustrijskih vremena nivo mora je porastao za oko 20 do 23 centimetara, a stopa rasta se ubrzava. Samo u poslednjih 30 godina, zabeležen je porast nivoa mora za 10 centimetara, pri čemu se pola tog porasta dogodilo u poslednjoj deceniji. Ovo nije samo broj – on sa sobom nosi razorne posledice za stanovništvo na obalama”, istakla je Saulo.
Porast nivoa mora, kako ističu, već preplavljuje nizijska područja, dovodi do erozije obala i ugrožava egzistenciju miliona ljudi u priobalnim ragionima.
Kako se svet suočava sa ubrzanim klimatskim promenama, naglašena je važnost uloge naučnih merenja za praćenje i predviđanje ovih promena.
Generalna sekretarka WMO je napomenula da posledice porasta nivoa mora prevazilaze uticaje na životnu sredinu, utičući na ekonomije, energetsku bezbednost i otpornost globalne infrastrukture.
Drugi aspekt diskusije, kako navodi Svetska meteorološka organizacija, bila je potreba za globalnom saradnjom i poboljšanim prikupljanjem podataka, naročito u ugroženim regionima, koji nemaju neophodnu infrastrukturu za posmatranje. Saulo je istakla posvećenost Svetske meteorološke organizacije u pružanju tehničke podrške i jačanju kapaciteta zemalja kroz nacionalne meteorološke službe.
“Poboljšanje kvaliteta prognoza zavisi od globalne saradnje, određivanje prioriteta i razmene znanja. Moramo raditi više i brže kako bi osigurali da svaka osoba na Zemlji bude zaštićena sistemom ranog upozorenja”, navela je ona.
Panel je završen pozivom za povećanje finasijske i tehničke podrške kako bi se pomoglo ugroženim zemljama da se prilagode porastu nivoa mora.
Ulaganje u čvrstu infrastrukturu i „meke“ mere prilagođavanja, kao što je unapređenje sistema ranog upozoravanja je ključ za obezbeđivanje održive, dugoročne otpornosti na ovu rastuću pretnju, poručila je Svetska meteorološka organizacija.
