Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić rekao je da postoji svetlo na kraju tunela i da deluje da se inflacija zaustavila jer je i u novembru i decembru mesecu prošle godine bila identična i iznosila 15 odsto.
„Deluje da se zaustavila inflacija. Hajde da sačekamo još jedan mesec, kada se podvlači crta. Da vidimo da li je zaista tako. Čini mi se da jeste i u tom kvartalu moglo bi da krene smanjenje inflacije, a da kraj godine završimo negde na 9 do 11 odsto”, rekao je Vasić.
Dodaje da je potrebno sačekati kako će se dalje ponašati inflacija, odnosno kako je rekao, sve ono što je izazvalo inflaciju, poput „sukoba u Ukrajini i pokidanih lanaca snabdevanja”, za koje Vasić kaže da su najvećim delom doprineli skoku inflacije.
Kada su u pitanju kamatne stope, Vasić kaže da podizanje referentne kamatne stope ne znači automatski i ne reflektuje se automatski na kamatne stope banaka.
„Svakako, čim je manje novca u opticaju, novac postaje vredniji, banke su trgovci novcem. Vi imate novac, ja imam novac, mi deponujemo novac kod banaka imamo neki motiv zašto ga držimo tamo. Taj novac je skuplji”, objašnjava Vasić.
Ističe da, banke imaju skuplje izvore finansiranja i da je 92 odsto novca u Srbiji, koji se plasira građanima poreklom iz depozita.
„I banke se bore za te depozite s obzirom na to da imamo dovoljno novca. Oni koji su nagrađeni, nagrađeni su zato što imaju novac i čuvaju novac u bankama. Oni koji uzimaju novac, kojima je potreban za biznis, troškove i tome slično, oni moraju da plate više”, objašnjava Vasić.
Vasić ističe da se najveće promene u visini rata za otplatu kredita, osećaju kod onih sa značajnijim sumama, pre svega kod ljudi koji su uzeli stambene kredite.
„Mi smo imali negativnu kamatnu stopu dugo, euribor je bio negativan, svi oni koji imaju indeksirane kredite u evrima to su osetili, i sad je pitanje da li smo samo tih nekoliko godina štedeli”, rekao je Vasić, prenosi Tanjug.
Kako je pojasnio, korisnici kredita su godinama plaćali banci manje kamatne stope, jer je negativni euroribor smanjivao kamatu u totalu.
„Sad je došlo na drugu stranu. Ja se iskreno nadam da za razliku od ranijih godina, 2015. i pre toga, danas imamo veće prosečne plate, imamo stabilnije prihode i lakše je podneti povećanje od, 20, 30, 50 evra”, navodi Vasić.
Vasić se nada de će već sledeće godine čim inflacija dođe do nekih tri odsto, kamatne stope krenuti da padaju.
Kako je rekao, poslednjih godina je pomalo opalo interesovanje za kreditima, ali su i s druge strane i banke su opreznije kada daju kredite.
„Biraju kome daju kredite, a s druge strane i građani i privrede koje uzimaju kredite, obazrivo uzimaju kredite, verovatno u manjem iznosu”, rekao je Vasić.
