Ako imamo na umu činjenicu da je prošle godine u Srbiji rođeno 62.250 beba, statističari koriste metaforu o „kapi u čaši vode” kada govore o očevima koji brinu o detetu dok je mama na poslu
Iako je zakonodavac 2001. godine dozvolio očevima u Srbiji da koriste odsustvo radi nege deteta, brojke govore da je procenat tata koji koriste ovu mogućnost i dalje na nivou statističke greške. Naime, najnoviji podaci Ministarstva za demografiju i brigu o porodici svedoče da je svega 373 očeva tokom prethodne godine u Srbiji ostvarila pravo na tzv. porodiljsko odsustvo, što predstavlja samo diskretno povećanje u odnosu na 2021. godinu, kada je svega 318 novopečenih tata iskoristilo ovu zakonsku mogućnost. Brojke svedoče da je najviše muškaraca koji su se brinuli o bebi u prvoj godini njenog života bilo iz Beograda (127) i Novog Sada (34), a potom slede Niš, Novi Pazar i Kragujevac u kojima su samo devetorica očeva uzela odsustvo radi nege deteta. Ovo pravo najviše su koristili očevi između 36. i 40. godine života, a najmanje oni mlađi od 30 i stariji od 50 godina.
Ako imamo na umu činjenicu da je prošle godine u Srbiji rođeno 62.250 beba, statističari s pravom koriste metaforu o „kapi u čaši vode” kada govore o broju očeva na „porodiljskom odsustvu”, jer to u statističkom prevodu znači da je tek svaki 167. otac odlučio da hrani, uspavljuje i presvlači bebu dok je mama na poslu. Podsećanja radi, naš Zakon o radu očevima dozvoljava mogućnost da koriste odsustvo zarad nege deteta tek kada dete navrši tri meseca života. Porodiljsko odsustvo, koje traje od rođenja do prvog tromesečja, može da koristi samo majka. Da bi očevi mogli da iskoriste ovo zakonsko pravo i ostanu sa detetom do njegovog prvog rođendana, oba roditelja moraju da budu u stalnom radnom odnosu.
Praksa, takođe, pokazuje da najveći broj očeva uzima odsustvo radi nege deteta zato što su njihove supruge zaposlene u stranim kompanijama ili ambasadama i rade po njihovom, a ne po našem Zakonu o radu, odnosno moraju da se vrate na posao nakon tri ili četiri meseca porodiljskog odsustva. Uporedna evropska praksa govori da u većini skandinavskih zemalja očevi imaju zakonsku obavezu da odu na porodiljsko odsustvo, a Norveška je uvela tu obavezu 1993. godine, kada je ustanovljeno da samo 30 odsto očeva koristi „porodiljsko odsustvo”. U nekim zemljama, poput Nemačke, Austrije, Hrvatske, Kipra, Luksemburga i Češke, odsustvo za očeve ne postoji. U drugim je sasvim drugačija situacija, kao u Španiji, gde odsustvo za majku i oca traje isto – 16 nedelja, uz punu platu. Ipak, statistika OECD-a svedoči da tek svaki peti otac u Evropi koristi roditeljsko, odnosno porodiljsko odsustvo.
Uprkos činjenici da ne postoje nikakvi biološki ni psihološki dokazi da mama bolje od tate hrani, povija, oblači i uči dete, analiza Republičkog zavoda za statistiku svedoči da se očevi u našoj sredini u proseku detetom bave – jedanaest minuta dnevno. Statistički posmatrano, više se bave kućnim ljubimcima i sređivanjem dvorišta nego sopstvenim potomstvom, a istraživanje dr Dragana Stanojevića, docenta na katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu pod nazivom „Pomaljanje novog očinstva kroz prakse očeva u Srbiji” pokazalo je da je tek svaki dvadeseti otac u našoj zemlji kompletno uključen u roditeljstvo. Ova studija pokazuje da četvrtina očeva uopšte nije uključena u negu dece, 12 procenata je veoma nisko uključeno, a trećina je visoko uključena. Nega dece podrazumeva hranjenje, kupanje, zabavljanje i čitanje, prepovijanje i uspavljivanje deteta.
Pilot-istraživanje koje je sprovela Sekons grupa za razvojnu inicijativu u okviru inicijative „Brinimo o deci zajedno” u kome je učestvovalo 305 zaposlenih žena i muškaraca iz javnog i privatnog sektora, pokazalo je da je svega pet odsto ispitanih muškaraca koristilo „porodiljsko” odsustvo. Iako su zaposleni uglavnom upoznati sa regulativom koja omogućava očevima da koriste roditeljsko odsustvo, većina njih smatra da je ipak majka ta koja treba da koristi čitavo odsustvo ili bar njegov veći deo, a to mišljenje deli gotovo polovina žena. Tek jedna petina ispitanika smatra da oba roditelja treba da koriste „porodiljsko odsustvo” podjednako, što pokazuje da je spremnost muškaraca da napuste dominantan patrijarhalni model očinstva još niska u Srbiji. Kao jedan od glavnih razloga zašto majka treba da koristi čitavo odsustvo, ispitanici su naveli dojenje, a potom sledi tradicija, odnosno uverenje da majke imaju glavnu odgovornost za podizanje dece. Nešto više od petine učesnika u istraživanju veruje da majke bolje vaspitavaju decu nego očevi, petina smatra da je razlog fiziološka i emotivna povezanost majke i deteta, a svaki deseti ispitanik smatra da je bolje da majke ostaju sa decom jer očevi više zarađuju.
