Predlozi i preporuke kojima Vlada Srbije poslednjih dana poziva potrošače da racionalno troše struju i time pomognu i sebi i Elektroprivredi Srbije da što manje uvozi enormno skupe megavate, samo je trenutno gašenje požara kako bi se što bezbolnije pregurala zima. Činjenica da novi termoblokovi nisu sagrađeni u poslednjih 25 godina došli su na naplatu tako da prioriteti nove vlade ukoliko ne bude želela da se naredne zime ponovo nađe u istoj ili još težoj situaciji je da se konačno zavrnu rukavi. Jer, sva predviđanja pokazuju da se cene energenata neće vratiti na nivo pre svetske energetske krize sve i da se rat u Ukrajini sutra završi. A neće, niti mu se kraj nazire.
Potrošači u Srbiji dobili su šansu da uz uštedu struje od 10 do 30 odsto mogu da smanje račune tokom zime i do 50 procenata, što je spas za mnoge koji bi da kućni budžet „uštinu” za ovu, inače, važnu stavku.
Kako, dakle, predstojeće zime trošiti što manje struje u Srbiji? Upravo je to bio i naziv stručnog skupa održanog pre dva dana u organizaciji redakcije „Energija Balkana”. Prof. dr Miloš Banjac sa Mašinskog fakulteta u Beogradu je tom prilikom naglasio da prema poslednjim raspoloživim podacima u Srbiji oko 56 odsto domaćinstava koristi ogrevno drvo ili ugalj kao osnovni način grejanja. U periodima hladnih dana, veliki deo ove potrošnje se zamenjuje električnom energijom. To možda i ne čudi kada se zna da je metar drva duplo skuplji nego prošle godine i da se skoro približio iznosu na računu onih koji se greju na struju u crvenoj, najskupljoj zoni potrošnje.
Prema raspoloživim podacima potrošnja naftnih derivata beleži rast i od 2009. do danas sa 2,6 skočila je na 3,15 miliona tona ekvivalentne nafte. Izražen je i porast potrošnje zelene energije i to najviše zahvaljujući biomasi sa 1,05 na 1,58 miliona tona. Kada je reč o struji potrošnja je otišla sa 2,3 na 2,4 miliona tona, dok je utrošak gasa neravnomeran.
Energetski bilans za 2022. godinu pokazuje da u strukturi potrošnje struje industrija učestvuje sa – 31 odsto, saobraćaj – 1,3, domaćinstva najviše sa 49,4, javne i komercijalne delatnosti – 17,2 i poljoprivreda sa 1,2 procenta. Kao strateške ciljeve razvoja elektroenergetskog sektora do 2025. godine koji će obezbediti sigurno snabdevanje strujom prof. Banjac navodi pre svega revitalizaciju postojećih elektroenergetskih postrojenja, prilagođavanje termoenergetskih proizvodnih kapaciteta obavezama preuzetim na osnovu članstva u Energetskoj zajednici. Neophodna je, kaže, i modernizacija postojećih hidroelektrana, izgradnja novih proizvodnih postrojenja na konvencionalna goriva, kao i povećanje proizvodnje iz obnovljivih izvora energije (OIE) – hidroenergija, vetar, biomasa, solarna energija.
Kao prioritete izdvaja rekonstrukciju termoelektrana saglasno direktivi o velikim postrojenjima za sagorevanje, izgradnju novih termoenergetskih kapaciteta na ugalj snage 700 megavata do 2025. godine kao i reverzibilnu hidroelektranu „Bistrica” čija je procenjena snaga 680 megavata, a koja bi proizvodila vršnu energiju za pokrivanje maksimalne dnevne potrošnje što je, inače, najskuplja energija.
Potencijalni projekti izgradnje novih proizvodnih kapaciteta u elektroenergetskom sektoru trebalo bi da budu Termoelektrana „Nikola Tesla” (TENT) blok B čija se godišnja proizvodnja procenjuje na 5.400 gigavat-sati, TE „Kolubara B” 5.100 gigavata, termoelektrana – toplana na gas 3.000, hidroelektrana (HE) „Velika Morava” 650, HE „Zapadna Morava” 297.14, HE „Ibar” 451, „Srednja Drina” 1.445 i HE „Đerdap tri” čija je procenjena snaga 600 megavata.
Kao vid štednje za ovu grejnu sezonu, prof. Banjac navodi i da bi toplane trebalo da naplaćuju grejanje prema potrošnji i to kroz uspostavljanje realnih pariteta cena koju treba da utvrdi Agencija za energetiku, kao i kroz smanjenje gubitaka na distributivnoj mreži i povećati efikasnost proizvodnje.
