Od 11. do 13. oktobra Smederevo će biti u znaku 53. Međunarodnog festivala „Smederevska pesnička jesen”. Najpre će u tamošnjoj Narodnoj biblioteci biti otvoren 22. Sajam poezije koji je praktično izložba pesničkih knjiga objavljenih na srpskom jeziku između dva festivala. Ujedno ovo će biti i kratak osvrt na jubileje – stogodišnjice od rođenja Vaska Pope i Duška Radovića i 220 godina od rođenja Viktora Igoa, najavio je Miljan Gubernić, direktor festivala.
Potom će u Centru za kulturu biti priređen program „Pevam Smederevo” o zavičajnoj pesničkoj baštini. Tom prilikom biće predstavljen i laureat povelje, koju dodeljuje lokalni list „Naš glas”, a ove godine pripala je profesorki Tatjani Lazarević Milošević, zatim će publici biti predstavljen i ovogodišnji dobitnik „Smederevskog Orfeja” Marko Stojiljković za pesmu „Ko si ti”, kao i poezija pet najuspešnijih autora na konkursu za nagradu „Tomislav Stevanović”, o čijem pobedniku će odlučiti publika. Za drugi dan festivala, 12. oktobar, najavljen je program „Svetlost reči – druženje pesnika sa smederevskim srednjoškolcima”, dok će potom u biblioteci biti održano međunarodno poetsko čitanje pod nazivom „Okular”. U Centru za kulturu uveče je na repertoaru program „Pesnički meridijani Smedereva”, u okviru koga će biti priređeno podsećanje na Ljiljanu Gajić, prošlogodišnju dobitnicu nagrade „Zlatna struna” čija knjiga će, prema rečima Guberinića, ove godine biti objavljena na srpskom i engleskom, a biće predstavljena i ovogodišnja edicija „Meridijani”. Iste večeri planirano je uručenje povelje „Zlatko Krasni” za prevođenje poezije, a ovogodišnja dobitnica je Biserka Rajčić koja prevodi sa poljskog i češkog jezika. Takođe će biti predstavljena edicija i proglašen dobitnik nagrade za najbolji rukopis neobjavljenih pesama „Zlatna struna”, jedna od najstarijih na festivalu „Smederevska pesnička jesen”. Ovogodišnji laureat te nagrade je pesnik Borivoje Vezmar koji je do sada objavio četiri zbirke pesama, a ova nagrađena biće objavljena naredne godine u izdanju smederevskog festivala.
U četvrtak, 13. oktobra, festival se nastavlja „Zlatnim ključićem”, programom za decu i dečje pesnike. Biće predstavljeni učenici – dobitnici nagrade „Zlatno slovce”, kao i ovogodišnji laureat nagrade „ Zlatni ključić Smedereva”, pesnik Dejan Aleksić. U biblioteci će potom biti priređen program „Godovi i versi”, gde će se predstaviti mladi autori, od kojih dvoje zavičajnih. U Galeriji Centra za kulturu je otvaranje izložbe fotografija „Sagradili smo grad” inspirisana pesmom „Smederevo” Ivana V. Lalića.
Ovo je još jedna novina festivala, da jedna pesma posvećena Smederevu bude inspiracija da se napravi izložba fotografija, a ovog puta je Smederevac Željko Đurić u fotografije pretočio Lalićevu pesmu. Svaka opisuje po neki stih pesme, na jedan neobičan način tu pesmu ćemo doživeti i vizuelno, rekao je Jovica Tišma, jedan od urednika programa festivala, i najavio da će se ubuduće raspisivati konkurs za taj programski segment, a najavio je i saradnju sa „Festivalom mladih pesnika” u Zaječaru i drugim pesničkim manifestacijama.
U završnici ovogodišnje „Smederevske pesničke jeseni” biće uručena glavna nagrada „Zlatni ključ Smedereva”, ganskom pesniku Kofiju Anjidohu, a iste večeri biće uručene i ostale nagrade ovogodišnjim laureatima.
O dobitniku „Zlatnog ključa”
Kofi Anjidoho (Veta, Gana, 1947) pripada novijoj struji ganske književnosti. Uticajan i plodan pisac, kritičar, esejista, urednik, upravnik pozorišta, kulturni aktivista, direktor škole za umetnosti performansa, univerzitetski profesor književnosti, Anjidoho je ipak najpoznatiji kao pesnik. Doktorirao je na Univerzitetu u Teksasu, Ostin, SAD. Dobitnik je počasnog doktorata u Glazgovu, Velika Britanija. Član je mnogih udruženja za proučavanje afričke umetnosti i dobitnik visokih međunarodnih nagrada i priznanja.
U njegovoj poeziji otkriva se čudesna telesnost i živost za kojom ponekad čezne moderna evropska umetnost. Čulno i večno u jednoj slici života, u momentu pojedinačnosti i trenutku večnosti, spajaju se u pesničkoj reči Anjidoha, ostavljajući čitaocu mnogostruke puteve za tumačenje i učestvovanje u igri reči i stvaranju tradicije metamorfozom tragova poznatog iskustva, napisao je u obrazloženju žiri u sastavu: prof. dr Milena Vladić Jovanov, prof. dr Boško Suvajdžić i mr Tatjana Lazarević Milošević
Olivera Milosevic Poltika
