Svaki peti građanin naše zemlje nalazi se u riziku od siromaštva, govore poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku, koji upozoravaju da su deca, mladi, nezaposlene osobe, kao i one koje žive u ruralnim oblastima u najvećem riziku od materijalne bede. Iako je uvođenjem registra Socijalna karta 2022. godine Vlada Srbije pokušala da sistem socijalne zaštite učini efikasnijim, broj korisnika koji ostvaruju pravo na novčanu socijalnu pomoć smanjen je za nešto više od 21.000 u odnosu na 2021. godinu, a broj korisnika dečjeg dodatka za blizu 17.000 osoba, pre svega zbog kriterijuma koji su propisani registrom Socijalna karta. Osim toga, naša zemlja duže od decenije nema strategiju socijalne zaštite, odnosno krovni i planski dokument koji bi reformi socijalne politike i sistemu socijalne zaštite pristupio na sistemski i fiskalno odgovoran način, istaknuto je na jučerašnjoj javnoj debati pod nazivom „Inicijativa za donošenje Strategije socijalne zaštite”, koju je organizovala fondacija „Centar za demokratiju” i koja je okupila brojne predstavnike državnog i nevladinog sektora.
„Strategija socijalne zaštite istekla je 2009. godine, ali se u međuvremenu desila pandemija korone i došlo je do podele resornog ministarstva na Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, pa je nova strategija ostala samo na nacrtu. Vlada Srbije u međuvremenu je donela Strategiju deinstitucionalizacije za period od 2021. do 2026. godine, koji je važan dokument u oblasti socijalne zaštite, a očekuje se formiranje radne grupe za izradu strategije socijalne zaštite”, istakla je Slađana Čabrić iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dodajući da je u primeni strategije važna saradnja vladinog i civilnog sektora.
Kako je istakla Nina Mitić, pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u strategiju socijalne zaštite mora biti utkan princip „niko ne sme biti izostavljen” i dodala da novac jeste važan, ali nije presudan kada je reč o sistemu socijalne zaštite i njegovim korisnicima.
„Zakon o Socijalnoj karti donesen je 2021, ali ja ne znam kako i na koji način se on sprovodi – to je u osnovi dobar zakon, ali je potrebno više informacija o njegovoj primeni. Znam da je podrška potrebna i zaposlenima u socijalnoj zaštiti i nadam se da će buduća Vlada Srbije trajati četiri godine, jer je kontinuitet veoma važan kada je u pitanju primena strateških dokumenata. Podela resornog ministarstva usporila je rad, a mnogi građani ne mogu da čekaju – njima je urgentno potrebna pomoć da bi kupili hranu ili odeću za dete”, istakla je ona.
Danijela Ristovska iz kancelarije poverenice za zaštitu ravnopravnosti ocenila je da siromašni i socijalno ugroženi građani često nemaju dovoljno informacija o mehanizmima zaštite, niti znaju kome da se obrate kada su im prava ugrožena ili im je potrebna pomoć – od 2010. do 2024. svega četiri odsto pritužbi odnosi se na diskriminaciju zbog siromaštva, ali ovaj podatak može da se tumači i u svetlu činjenice da su socijalno ugroženi građani često izloženi višestrukoj diskriminaciji, pa podnose pritužbe po drugim osnovama.
Sarita Bradaš, psiholog i istraživač iz fondacije „Centar za demokratiju”, upozorila je da procene međunarodnih organizacija govore da oko 800.000 ljudi u Srbiji živi u apsolutnom siromaštvu, a istraživanje agencije IPSOS iz prošle godine govori da dve trećine građana kaže da im je opala kupovna moć, 60 odsto njih pozajmljuje novac od rođaka i prijatelja, 46 procenata ne uključuje struju za grejanje kada im je hladno, trećina preskače jedan obrok kada su gladni, a svaki treći roditelj ne može da zadovolji osnovne potrebe svoje dece na hranu, odeću, obuću i školovanje.
Dragan Stanojević, profesor na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, upozorio je da su siromaštvom najviše pogođene stare osobe i porodice sa decom i podsetio da veliko evropsko istraživanje svedoči da su u Srbiji najveće nejednakosti u prihodima na celom kontinentu.
„Istraživanja govore da posle socijalnih transfera dolazi do veoma malog smanjenja stope siromaštva, pa moramo pronaći način da ugrožene osobe izađu iz materijalne bede uz pomoć svojih primanja, a ne socijalnih davanja. Način oporezivanja u Srbiji mora se promeniti, jer on podstiče socijalne nejednakosti, a u sistemu socijalne zaštite sve je manje zaposlenih, a sve više korisnika”, zaključio je Stanojević
Žarko Šunderić iz Centra za socijalnu politiku ocenio je da je stopa nezaposlenosti u Srbiji značajno smanjena, ali dodao da je u 2022. čak 50.000 ljudi dobilo radnu dozvolu u zemljama Evropske unije i verovatno se trajno iselilo iz Srbije.
„Pronatalitetna davanja koja su drastično povećana od 2019. godine dala su rezultate i istovremeno uticala na motivaciju mnogih roditelja da rode treće i četvrto dete, jer na osnovu socijalnih davanja porodica mesečno može da dobije preko 90.000 dinara, ali jedan broj roditelja odustao je od posla, naročito u mestima gde ima manje vrtića i škola koje imaju dnevni boravak, jer im je jednostavnije da sede kod kuće i čuvaju dete nego da plaćaju privatni vrtić ili bebisiterku”, istakao je Šunderić, dodajući da oko 20.000 ljudi u Srbiji koristi usluge socijalne zaštite – pomoć u kući, lične pratioce i dnevne boravke.
