Prvi put u Srbiji sprovedena je takozvana brza studija atribucije klimatskih promena, što je važan alat u praćenju uticaja klimatskih promena na naše okruženje. O rezultatima pišu za Klima101 učesnici studije Milica Tošić i Lazar Filipović sa Instituta za meteorologiju u Beogradu.
Leto koje je za nama obeležio je niz toplotnih talasa. Najintenzivniji od njih bio je onaj koji je krajem jula pogodio centralne, istočne i južne krajeve Srbije, tokom kojeg je u Kruševcu bila zabeležena najviša temperatura od 44 °C.
Ovakav toplotni talas je, usled klimatskih promena, danas daleko verovatnija pojava nego što je to nekada bio slučaj.
Njegova pojava je danas 12 puta verovatnija nego sredinom 20. veka, pokazuje nova studija – u Srbiji prva ikada urađena „brza” studija atribucije klimatskih promena.
Studiju smo sproveli na Fizičkom fakultetu u Beogradu, uz pomoć savremene metodologije koju primenjuje međunarodna inicijativa World Weather Attribution (WWA), i ona predstavlja važan korak ka uspostavljanju sistema koji će u budućnosti omogućiti brze analize klimatskih ekstrema u jugoistočnoj Evropi.
Odabrali smo toplotni talas krajem jula jer je bio posebno intenzivan
Pošto smo u međuvremenu doživeli još toplotnih talasa, mali podsetnik: toplotni talas koji je trajao od 20. do 26. jula bio je jedan od najintenzivnijih u poslednjim decenijama u Srbiji.
Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, temperature su na vrhuncu toplotnog talasa, 26. jula, na 14 meteoroloških stanica širom Srbije prelazile 40 °C, a u Kruševcu je bio oboren apsolutni rekord sa 44 °C. Na više mernih stanica (Niš, Leskovac, Ćuprija) bilo je zabeleženo više od 43 °C.
Ali toplotni talasi se ne mere samo maksimumima temperature: ne radi se o jednom izolovanom danu kada je bilo veoma toplo, već o nekoliko dana zaredom sa ekstremno visokim temperaturama. Konkretno, intenzitet ovog toplotnog talasa definisan je kao maksimalna vrednost prosečne maksimalne dnevne temperature u trajanju od 3 uzastopna dana, i ona iznosi 35,3 °C za celu teritoriju Srbije.
To je bio predmet naše analize. Za ovakav događaj, rezultati atribucije pokazuju da je ovakav događaj 12 puta verovatniji nego nekada. To znači da bi, u klimi iz 1950. godine, ovako ekstremne vrućine pogodile Srbiju tek jednom u više od pola veka; danas ih možemo očekivati svakih pet do šest godina.
Ovo znači da bi osoba rođena 1950. godine, uz prosečan životni vek od 80 godina, tokom svog života iskusila možda jedan ili dva ovoliko ekstremna toplotna talasa, da je klima tokom tih 80 godina ostala nepromenjena. Nasuprot tome, neko ko je rođen 2020. godine mogao bi da ih doživi i do petnaest, i to pod uslovom da se trend globalnog zagrevanja ne nastavi.
Toplotni talasi su danas znatno češće i intenzivnije pojave nego što su nekada bile
Svedoci smo sve češćoj pojavi toplotnih talasa u Srbiji.
Pamtimo prethodno leto, 2024. godine, kao najtoplije od kada postoje zvanična merenja u Srbiji, i njega su bili obeležili dugotrajni toplotni talasi. U poređenju sa prošlom godinom, toplotni talas iz 2025. bio je kraći, ali ekstremniji po intenzitetu, posebno na jugu i jugoistoku zemlje.
Međutim, bez obzira na to da li se posmatra kratak ali veoma intenzivan toplotni talas (2025) ili duži period vrućine (2024), rezultati su konzistentni: klimatske promene su ovakve ekstreme učinile desetak puta verovatnijim nego što su bili u prošlosti. Porast učestalosti i intenziteta toplotnih talasa možete i sami ispitati na našem vizualu:
Studija atribucije nam pokazuje uticaj klimatskih promena na verovatnoću pojave i intenziteta nekog događaja
Najjednostavnije rečeno, atribucija nam govori da li su klimatske promene učinile neki ekstremni događaj verovatnijim ili intenzivnijim. Studije atribucije su, u osnovi, statistička poređenja trenutnih sa prošlim klimatskim uslovima.
Cilj je ponuditi odgovor na pitanje: može li se neki konkretan događaj pojaviti, i sa kojim intenzitetom, u simuliranom svetu bez uticaja globalnog zagrevanja, u odnosu na današnji svet. U pitanju je statistički model koji koristi konkretne zabeležene podatke (u slučaju ovog toplotnog talasa, to je bila tzv. reanaliza ERA5-Land) i pokazatelje globalnog zagrevanja.
