U jednom od dva entiteta u BiH – Federaciji BiH, na čijoj je teritoriji pre rata živelo oko pola miliona Srba, a danas njih tek oko 30.000 hiljada, postoje četiri opštine u kojima je srpski narod i dalje većinsko stanovništvo – Glamoč, Bosansko Grahovo, Drvar i Bosanski Petrovac. I u te četiri preostale srpske enklave, od preratnih 50.000 žitelja, danas, dovijajući se, u teškim uslovima preživljava njih oko 16.000.
„Sve je ovo jako dirljivo, teško, ponekad neizdrživo. Za vas je to možda nešto što slušate sa strane, ali za nas koji to proživljavamo, strašno je teško”, rekao je Mile Marčeta, predsednik Udruženja proteranih građana opštine Drvar.
Dragan Salić, predsednik udruženja Centar za razvoj i ekonomiku prirodnih resursa iz Bosanskog Grahova, rekao je da su četiri srpske opštine kategorisane kao izrazito nerazvijene u Federaciji BiH. Objasnio je u kakvom su položaju te opštine:
„Od 79 opština u FBiH, Bosansko Grahovo je na pretposlednjem mestu. Petrovac je na 66. mestu po razvijenosti, Glamoč na 73. mestu, a Drvar na mestu broj 72. U ove četiri opštine nema zaposlenja, nema institucija koje garantuju da možemo preživeti”, rekao je on. Opština Grahovo nema srednju školu, mališani svakodnevno putuju u Drvar. Porodilje moraju putovati u Livno ili Banjaluku. U Grahovu ne postoji veterinarska stanica, iako tamo radi tridesetak farmera.
„Veterinar mora doći iz Livna ili Bihaća i samo za troškove prevoza farmeri moraju dati 130 evra”, opisuje Salić neke od nedaća tamošnjih žitelja dok govori o odnosu federalnih i kantonalnih institucija prema srpskim povratnicima u tom delu zemlje.
Povratnici podsećaju da su predlagali da se ove četiri opštine udruže u asocijaciju kako bi lakše koordinisali aktivnosti i napominju da je taj deo BiH uvek bio oslonjen na šumarstvo, ali su kantonalne vlasti sve ingerencije iz te oblasti preuzele na sebe, pa lokalne zajednice nemaju nikakvu kontrolu nad resursima koji se eksploatišu s njihove teritorije.
„Svaki kanton je doneo svoje zakone o šumama. Koriste šumske resurse za svoja javna preduzeća, a stanovnici naše četiri opštine nemaju nikakve koristi. Trebaju nam rešenja na federalnom nivou i predložili smo da se pored kantonalnog preduzeća koje postoji u Bihaću i Kupresu, omogući da ove četiri opštine dobiju i svoje preduzeće. Zahvaljujući prirodnim resursima koje imamo – šumi, vodi, pesku i drugima – a koji se sada eksploatišu u najvećoj meri i bez kontrola, trebalo bi da se donesu rešenja o nerazvijenim opštinama poput onih kakva su nekada važila za Kosovo i Metohiju, pa da oni razvijeniji gradovi pomognu ovaj kraj da preživi”, istakao je on.
Smatra da su bez tih mera šanse veoma sumorne.
„Bosanski Petrovac, na primer, više nema ni banku, a Centralna banka BiH za to verovatno i ne zna. Mrvice koje dobijamo za popravke kuća od federalnih vlasti nam ne znače ništa jer bez zaposlenja nemamo šansu da opstanemo. Zato naš oslonac mora da bude na šumama, jer je do devedesetih privreda bila bazirana na drvnoj industriji, pa smo imali veliku zaposlenost”, naveo je Salić.
Mile Marčeta kaže da su povratnici čekali da se formira nova Vlada FBiH kako bi zatražili da se Srbima pomogne, jer je sve ovo, kako kaže, do sada bilo totalno nehumano.
„Srba nema nigde. Prvi smo podržali Dejtonski sporazum, zaneseni lepim pričama o povratku i brigom za manjine u višenacionalnim sredinama. To je bio period kada smo na rečima bili miljenici međunarodne zajednice. Sada vidimo da je sve to bila velika obmana”, kaže on. Ističe da su sva pisma koja su redovno slali po svetu ostala bez odgovora, pa navodi kako su jedinu pomoć do sada dobili iz Beograda.
„Nije mi namera da bilo koga uzdižem, ali da nije bilo Srbije, i pomoći iz Republike Srpske, ni ovo malo naših ljudi ne bi ostalo ili ne bi preživelo. Ovde nas dovode u poziciju vazala, seku nam šumu”, istakao je Marčeta.
Kaže kako je apsurd da kantoni u FBiH imaju pravo da kontrolišu svu imovinu, a da se to pravo osporava Srpskoj.
„To je moguće samo u BiH. Nema nikakve kontrole nad resursima koji se uzimaju iz naših opština, niti od toga imamo korist. Nikada nismo imali strukturu da utičemo na odluke u institucijama FBiH, jer nismo zastupljeni u Domu naroda FBiH”, zaključuje Marčeta.
